Na mesto gde je isečen posipa se najčešće kukuruz kao jedna vrsta žrtve badnjaku, a iverje koje preostane od seče, unosi se u košnice, da bi pčele bolje radile i pravile više meda i stavlja se kod posude sa mlekom kako bi se uhvatio veći kajmak.
U susret jednom od najvažnijih, odnosno najradosnijem hrišćanskom prazniku, Božiću, proslavljamo i Badnji dan. Pun simbolike prenete sa kolena na koleno još od starih Slovena, ovaj dan vezujemo za mnoge običaje poljoprivredne konotacije.
Ujutru pre svitanja mlado hrastovo drvo - badnjak, seče se najviše tri poteza sekirom i pri tom treba da padne na istočnu stranu. Na mesto gde je isečen posipa se najčešće kukuruz kao jedna vrsta žrtve badnjaku, a iverje koje preostane od seče, unosi se u košnice, da bi pčele bolje radile i pravile više meda i stavlja se kod posude sa mlekom kako bi se uhvatio veći kajmak. Takođe, postoji verovanje i da se stavlja i u kokošinjac kako bi živina bila na okupu, a negde i pod kvasac kako bi sve raslo kao kvasac.
Prema pisanju Veselina Čajkanovića, u knjizi "Stara srpska religija i mitologija" (Beograd, 1994.), hrast u starim indoevrospkim religijama poznato je drvo boga gromovnika, a kod nas se po pravilu uzima za upravo za badnjake i za zapise.
Taj badnjak se uveče kad sunce zađe unosi u porodičnu kuću, članovi pozdravljaju badnjačara i posipaju ga pšenicom i kukuruzom za rod i blagostanje. Badnjakom se zalaže vatra, jer time, kako je ranije prenela Nacionalna Geografija, božanstvo koje umire spaljivanjem, a potom vaskrsava i kojem se molimo i pružamo žrtvu da bi zauzvrat dobili plodna polja, zdravlje i sreću. Vatra simbolizuje svetlost Sunca, koja pruža život i trebalo bi da bude blagonaklono prema vernicima i u narednoj godini.
Osim Badnjaka, u kuću se unosi dren i slama. Slama se posipa na pod, a deca i domaćice kvocaju, koje nekad "učine obrt oko ognja radi napretka u porodici". Na toj slami se stavljala prostirka od vreće na kojoj se postavljala hrana. Po Čajkanoviću, kvocanje nad slamom ima za cilj da sakupi duše umrlih na gozbu koja se te večeri pripređuje precima.
Zašto kvocanje? Veruje da su duše predaka inkarnirane u 'ticama. Zašto baš na podu večera? Zato, da bi bila u domašaju predaka i tada "čobani i ostale sluge jedu zajedno sa gospodarima".
Pošto je čitav Badnji dan i Banje veče posvećeno precima, žrtvuje se određena hrana.
Kako dalje istražuje Čajkanović, izvesna jela pri tome imaju prvenstvo. Najpre dokali pšenica, presna ili kuvana. Presna pšenica predstavlja svakako najprimitivniji oblik hrane, a, na primer o "Badnjem večeru stavlja se u sud i pobada se i sveća". Mnogo češće, međutim, žrtvuje se pšenica na taj način što se desno i levo razbacuje.
Pored pšenice, presne i kuvane, u kultu predaka ima važnu ulogu i kolač ili kolači od pšeničnog brašna; takvi kolači spremaju se za sve praznike koji su namenjeni precima, pa i o Badnjoj večeri.
Osim toga, kod nas se med naročito izdašno žrtvuje precima o Badnjoj večeri, stavlja se u piće, a i badnjak se maže njime. Ne smemo da zaboravimo i orahe, koji se večeras bacaju u četiri ugla, jer se smatralo da u uglovima kuće borave duše. Iz istog razloga, žrtvovao se i pasulj.
Badnja večera treba da bude posna i sa raznovrsnim jelima, kako bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Mnoge žrtve u vidu hrane i običaji koji se čine na današnji dan, treba da umilostive umrle pretke za dobru i plodonosnu godinu.
Agroklub vam želi srećan Badnji dan i Badnje veče i berićetnu godinu!
Tagovi
Autorka
