Yara: Odsecanje Rusije iz prehrambenih lanaca može imati značajne društvene posledice

Globalne zalihe hrane su ugrožene ruskom invazijom na Ukrajinu, a međunarodna zajednica treba da smanji svoju zavisnost od ruskih sirovina za poljoprivredu, stoji u saopštenju norveškog proizvođača đubriva Yara International, a koji potpisuje Sven Tore Holseter, predsednik i izvršni direktor te kompanije. Tamo su zabrinuti zbog čitave situacije, tim više što su direktno pogođeni sukobom zbog svojih zaposlenih koji se nalaze u ratnoj zoni, ali i zbog projektila koji je pogodio poslovnu zgradu Yare u Kijevu. 

Yara office in Kyiv hit, all employees accounted for. We condemn the Russian government's illegal military action. May this war come to and end - may Ukraine continue as an independent, free and democratic nationhttps://t.co/kxOTuQlLuB

— Svein Tore Holsether (@stholsether) February 28, 2022

Dalje ističu da su Ukrajina i Rusija, glavni izvoznici osnovnih svetskih prehrambenih proizvoda, sa oko 29 odsto izvoza pšenice, 19 odsto zaliha kukuruza i 80 odsto izvoza suncokretovog ulja. Kompanija je navela da ukupno 25 odsto evropskih zaliha ključnih biljnih hraniva, azota, kalijuma i fosfora, dolazi iz Rusije, a ova zemlja izvozi hranive materije za useve, kao i prirodni gas, koji je ključan za proizvodnju đubriva na bazi azota.

Nema kratkoročnih alternativa

"S obzirom da su geopolitički uslovi van ravnoteže, najveći izvori sirovina za evropsku proizvodnju hrane su podložni ograničenjima i nema kratkoročnih alternativa", navodi Yara u saopštenju. Ova kompanija je veliki kupac sirovina, kao što su fosfor i kalijum, iz Rusije koja snabdeva evropske fabrike azotnih đubriva prirodnim gasom.

Istakli su i da je Dejvid Bisli, izvršni direktor Svetskog programa za hranu (WFP), izjavio da će rat u Ukrajini imati dramatičan uticaj na sposobnost organizacije da dopre do 120 miliona ljudi kojima je neophodna hrana. On je na svom Tviteru objavio da će troškovi hrane, goriva i transporta izuzetno porasti.

Just when you thought it could not get any worse: War in #Ukraine. This will have a dramatic impact on our ability to reach the 120M people we feed, inc. 8M in #Yemen who ALREADY get just half rations.

Now, food, fuel & shipping costs will skyrocket. An absolute catastrophe. pic.twitter.com/zTayAnAeqp

— David Beasley (@WFPChief) February 24, 2022

Fjučersi na pšenicu porasli su poslednjih dana zbog zabrinutosti u vezi sa novonastalom situacijom koja će nastaviti da ometa isporuke žitarica iz crnomorskog regiona. Ukrajina je jedna od vodećih svetskih sila kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja i druga po veličini u svetu u pogledu žitarica. Sukob može biti presudan faktor za ovogodišnju proizvodnju, kako za đubrenje ozimih useva tako i za setvu jarih.

Ukrajinska poljoprivreda: Šta će se desiti ako izostane prolećna setva?

S druge strane, Rusija ima ogromne resurse u pogledu hrane, ali i rezerve prirodnog gasa koji je neophodan u proizvodnji azota. Iz ove zemlje potiče 40 odsto evropskog snabdevanja gasa.

Čeka nas svet gladi? 

Ali, u Yari naglašavaju da su trenutno geopolitički uslovi van ravnoteže te da najveći izvori sirovina za evropsku proizvodnju hrane podležu ograničenjima te ponavljaju da kratkoročnih alternativa nema.

"Jedna od potencijalnih posledica je da samo najprivilegovaniji deo svetske populacije ima pristup dovoljnoj količini hrane. Svet sa nestabilnim snabdevanjem hranom je svet gladi, povećane smrtnosti, oružanih sukoba, migracija, nemira i destabiliziranih društava koji mogu dodatno ubrzati geopolitičke tenzije", upozoravaju te dodaju da je ključno da se međunarodna zajednica udruži i radi na osiguravanju svetske proizvodnje hrane i smanjenju zavisnosti od Rusije.

"Ovo je teška dilema između nastavka nabave iz Rusije na kratkoročnoj osnovi ili njenog odsecanja iz međunarodnih prehrambenih lanaca. Poslednja opcija može imati značajne društvene posledice", tvrde uz zaključak kako u ova razmatranja ne treba uzeti u obzir pojedinačne kompanije, nego nacionalna i međunarodna tela.