Velike prednosti industrijske konoplje, šta je sa pravnom regulativom?

Konferencija "Potencijal industrijske konoplje za privredu Republike Srbije - proizvodnja bezbedne, nutritivno vredne i ekološki prihvatljive hrane" u organizaciji Udruženja "Eko Sinergija", a uz podršku Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, okupila je stručnjake, ali i predstavnike javnog sektora oko jedinstvenog problema - zakonska regulativa. 

"U okviru našeg Udruženja aktivno radi grupacija proizvođača biljnih ulja, gde okupljamo, osim proizvođača industrijskog kapaciteta, i male proizvođače. Uočili smo problematiku u vezi sa konopljom još 2017. godine", rekla je za Agroklub viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Saška Biorčević.

Finansijski aspekt

PKS je poslao dopis Ministarstvu zdravlja, koje inače zabranjuje korišćenje ove biljke u ljudskoj ishrani, sa molbom promene Zakona - pomeranjem maksimalne dozvoljene vrednosti THC-a (psihoaktivne supstance) na 0,3 umesto sadašnjih nula odsto. Trenutni zakon predstavlja veliki kamen spoticanja u proizvodnji konoplje u bilo koje svrhe, a samim tim i njenog plasmana. Međutim, resorno ministarstvo je ostalo pri svom stavu.

"Prema državi se mora izaći sa nekim finansijskim aspektima", zaključila je.

Učesnici konferencije otkrili su da tržište konoplje u svetu vredi između 4,6 i 7,6 milijardi dolara, te da Srbija u tome može imati dobar deo "kolača". Prošle godine površine pod ovom biljkom u Srbiji bile su oko 380 ha, međutim veruje se da će ta brojka značajno pasti upravo zbog pravnih regulativa.

Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj konoplja se uzgaja na preko 20.000 ha.

U našoj zemlji postoji nekoliko dostupnih sorti za uzgoj; Helena, Novosadska, Tamara, Joca, Marina, dok su Monojka i Fedora - strane sorte skinuta sa liste sertifikovanih.

"Radi se na tome da se serifikovano seme koje se koristi za proizvodni materijal bude legalan. Prinos semena kod svih sorti se kreće ispod 1.000 kg, a stabala osam do 10 tona po hektaru", rekao je Vladimir Sikora ispred Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i dodaje da Srbija ima idealne uslove za uzgoj ove zakonski "problematične" kulture.

Prava detekcija supstanci

Industrija konoplje predstavlja jednu od najveće rastućih u svetu sa preko 50.000 proizvoda, ali, kako otkrivaju učesnici konferencije vrednost CBD ulja je pala u poslednjih pet godina, te njena veća vrednost leži u drugim proizvodima.

Tehonološki fakultet jedna je od najreferentnijih naučno-istraživačkih institucija u Srbiji i time predstavlja pravo mesto za istraživanje novih sirovina kao što je konoplja, rekla je dekan prof. dr Biljana Pajin. Tema doktorske disertacije Zorice Lazarević sa ovog fakulteta bila je ekstrakcija iz industrijske konoplje, te je prikazano kako različite metode ekstrakcije pokazuju različite vrednosti CBD-a i THC-a u uzorku.

To je još jedan problem, jer na različitim tržištima u Evropi se sprovode različite metode detekcije ovih supstanci, pa je zaključak da treba da se radi na pravilniku koji će definisati jedinstvenu metodologiju kod nas.

Kako je ovo prva od pet planiranih konferencija o prednostima konoplje, organizator i predsednik "Ekosinergije" Dragan Mirković je naglasio da će ovo udruženje raditi najpre na pomeranju maksimalno dozvoljenih vrednosti THC-a u proizvodima od konoplje, pa onda i na rešavanju ostalih prepreka.