Najmanje 10 odsto direktnih plaćanja biće namenjeno malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, a najmanje tri odsto budžeta ZPP-a mladim poljoprivrednicima.
Snažnija podrška zelenim poljoprivrednim praksama, manje birokratije i veće slobode u kreiranju sopstevnih strategija država članica predviđa se reformom Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) koju su juče, velikom većinom, usvojili zastupnici Evropskog parlamenta.
Komisija je ta koja će ocenjivati da li su nacionalni strateški planovi u okviru ZPP-a usklađeni sa tim obavezama, a poljoprivrednici će morati da primenjuju prakse koje pogoduju klimi i sredini. Države članice moraće da obezbede najmanje 35 odsto sredstava za ruralni razvoj i najmanje 25 odsto direktnih plaćanja bude iskorišćeno za mere u području životne sredine i klime.
Njome je takođe obezbeđeno da se najmanje 10 odsto direktnih plaćanja nameni malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima te da se najmanje tri odsto proračuna ZPP-a dodeli mladim poljoprivrednicima.
Tu su i mere pomoći u kriznim situacijama sa godišnjim budžetom od 450 miliona evra, a koje bi trebalo da budu stalno dostupne za pomoć agraru u slučaju cenovnih ili tržišnih nestabilnosti.
Poboljšana je kontrola poštovanja pravila Unije o radu u poljoprivrednom sektoru, a kršenja će se kažnjavati putem saradnje nacionalnih inspektora rada i agencija za plaćanja.
Informacije o krajnjim korisnicima podsticaja EU-a biće transparentnije zahvaljujući alatu Unije za rudarenje podataka. Njime će se proveravati podaci u javnim bazama, što će olakšati utvrđivanje mogućih prevara.
"Novim modelom ostvarivanja ciljeva smanjiće se birokratsko opterećenje farmera poljoprivrednom politikom. Glasanje je pokazalo da želimo da zaštitimo i promovišemo porodična poljoprivredna gazdinstva, ljude koji održavaju i čuvaju naš kulturni krajolik", izjavio je nemački parlamentarac Peter Jar, izvestilac za uredbu o podsticajima za strateške planove koje izrađuju države članice.
Erik Andru, izvestilac za uredbu o zajedničkoj organizaciji tržišta u okviru ZPP-a istakao je da će zahvaljujući zajedničkoj organizaciji tržišta, reforme koje su odobrene prvi put u više od 30 godina značiti veću regulaciju nego deregulaciju tržišta.
"Možemo biti ponosni na to koliko smo daleko otišli, jer je napredak važan za poljoprivrednike, sektor i potrošače. Zajednička organizacija tržišta svakako je prvi korak u pravom smeru."
Reformu ZPP-a na Tviteru je pozdravio i poverenik za poljoprivredu EK, Januš Vojčehovski.
Today’s vote by the European Parliament brings us one step closer to a fairer CAP for European farmers.#FutureofCAP
— Janusz Wojciechowski (@jwojc) November 23, 2021
Watch my full statement live at 17:30 CET:https://t.co/6JYxdCmqnP
Važeća pravila o ZPP-u, koja su trebalo da isteknu 31. decembra 2020., produžena su prelaznim pravilima koja će se primenjivati do kraja 2022. Nakon što ih Veće odobri, nova će se primenjivati od 1. januara 2023.
Tagovi
Autorka
