Plastične kese u beogradskim prodavnicama zameniće papirne, najavljeno je pre nekoliko dana. Tanke kese koje su se najčešće upotrebljavale za voće i povrće, više neće biti u upotrebi.
Međutim, papirna ambalaža mnogo više ugrožava planetu jer se izrađuje od drveta što zahteva veću seču šuma, a samim tim recikliranje ovih kesa onda će da bude ograničeno. Zbog toga će u trgovinama potrošači moći da kupe i platnene i biorazgradive kese koje se brže razgrađuju od plastičnih.
U prodavnicama ne znaju kako će se sprovoditi ova mera, navodi predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević.
"Mislim da je problem to što se i u ovom slučaju vrlo neodgovorno i neracionalno pristupa meri, a da prethodno nisu ponuđena alternativna rešenja. Jer, problem zamene plastičnih kesa mnogo je složeniji i alternativa zavisi od toga za šta se i kako koristi. Nije bilo ni podsticaja da se organizuje isplativa proizvodnja onoga što bi zamenilo taj vid pakovanja proizvoda i zbog toga mislim da ova zabrana u Beogradu neće bitno da utiče na zagađenje životne sredine", navodi Bogosavljević.
Bogosavljević dodaje da plastične kese nisu najveći problem, ističući da je važnije to što se neadekvatno odlažu. Kako navodi, na smanjenju ugrožavanja planete ovim putem moglo bi da se radi tako što bi se pojačala aktivnost na sakupljanju, sortiranju i recikliranju svih vrsta otpada.
"Za to nema odgovarajućih ekonomskih rešenja, koja bi bila dovoljan podsticaj i za proizvođače i za promenu navika potrošača. To je deo priče o poglavlju 27 za koje je potrebno najviše sredstava, procenjuje se između 30 i 40 milijardi evra, a država je, izgleda, odlučila da taj trošak prebaci na građane umesto da stvori ekonomsko isplative modele", navodi on.
Plastična ambalaža u Srbiji može da se vidi, osim na deponiji i u rekama i jezerima, šumama, u parkovima i na drveću pa je najveći problem kod nas upravo to što se odlaže gde ne bi trebalo.
Ukidanje tankih plastičnih kesa u prodavnicama za sada odnosi se samo na Beograd, ali pretpostavlja se da će ova mera početi i u drugim gradovima da se sprovodi. Novi Sad je usvojio sličnu odluku, ali počeće da se primenjuje od sledeće godine. Ipak, ekolozi ocenjuju da na ovaj način neće moći mnogo da se smanji stepen zagađenja životne sredine ukoliko se ne radi i na sakupljanju i reciklaži plastičnog otpada.
Na smanjenju upotrebe plastike radi se nekoliko decenija, ali to se najčešće do sada svodilo samo na ekološke rasprave, upozorenje i povremene proteste. Inače, najveći deo otpada čini upravo plastika. Kese iz domaćinstava čine četvrtinu, a u prirodi im treba od 400 do 1.000 godina da se razgrade, piše Danas u okviru projekta "Energetski efikasniji i ekološki čistiji", koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja.
Izvori
Tagovi
Autorka
