U Srbiji za godinu dana površine pod zasadima organske hrane uvećane za 45 odsto

Od 2010. godine broj proizvođača organske hrane kod nas dostigao je oko 6.000. Površine pod zasadima u poslednjoj deceniji uvećane su osam puta - na oko 19.200 hektara u 2018. Iako su za samo godinu površine porasle za 45 odsto, to je i dalje malo naspram mogućnosti i ukupne obradive površine koja bi mogla da bude iskorišćena za nekonvencionalnu proizvodnju. 

Srbija će od naredne godine višestruko uvećati subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju, koja je zahvaljujući rastućem trendu potrošnje ovakve hrane u zapadnim državama Evropske unije najbolji način za stvaranje dodate vrednosti u agraru, najavljeno je nedavno iz ministarstva poljoprivrede.

Vrednost tržišta organske hrane u svetu oko 90 milijardi dolara

Nedavno objavljena studija kompanije "IMAS internešenel" pokazuje da trenutno u srednjoj i istočnoj Evropi postoje velike površine zemljišta koje su u pripremi za organsku poljoprivredu. Među zemljama ovog regiona, najveći udeo zemljišta za konverziju prijavile su Rumunija (109,3 hiljade hektara) i Mađarska (95,2 hiljade hektara). Uprkos značajnoj razlici u cenama konvencionalnih i organskih prehrambenih proizvoda, prognoze ekonomista u pogledu rasta ovog tržišta su optimistične.

Za razliku od zemalja zapadne i severne Evrope, države poput Poljske, Mađarske i Rumunije uglavnom su izvoznici organskih proizvoda, dok potrošnja ove hrane na tim tržištima raste znatno sporije, prenosi Politika. 

Poslednji podaci publikovani u statističkom godišnjaku o globalnoj organskoj poljoprivredi iz 2018 pokazuju da je vrednost tog tržišta dostigla u svetu oko 90 milijardi dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na 2017. Podaci pokazuju da 2,7 miliona organskih proizvođača proizvodnju organizuje na 57,8 miliona hektara.

Gotovo polovina zemljišta u svetu pod organskom proizvodnjom nalazi se u Okeaniji, a slede Evropa, koja zauzima 23 odsto, i Latinska Amerika sa 12 odsto.