U EU 630.000 smrtnih slučajeva povezano sa zagađenjem životne sredine?

U Evropskoj uniji 13 odsto smrtnih slučajeva povezano je sa zagađenjem životne sredine, stoji u izveštaju koje je ove nedelje objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), koja ističe da je zdravstvena kriza zbog pandemije virusa korona znak da treba povećati svest o povezanosti životne sredine i zdravlja.

"Iako vidimo poboljšanja u pogledu stanja životne sredine u Evropi i jasnu usmerenost na održivu budućnost u Zelenom planu, u izveštaju se ističe da su potrebne snažne mere za zaštitu najranjivijih osoba u našem društvu jer siromaštvo često prate život u lošim uslovima i loše zdravlje“, kaže Hans Brujnincks, izvršni direktor EEA-e.

"Rešavanje problema koji proizlaze iz te povezanosti mora biti deo integrisanog pristupa usmerenog višem stepenu uključivosti i održivosti u Evropi", dodao je.

U EU 630.000 smrtnih slučajeva može se povezati sa zagađenjem

Pojava zoonoznih patogena povezana je sa degradacijom ekosistema i interakcijama ljudi i životinja u prehrambenom lancu, a Evropljani su stalno izloženi rizicima: zagađenje vazduha, koje je, iako osetno smanjeno, i dalje glavni uzročnik smrtnosti, zatim zagađenje bukom i hemikalijama.

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

U 27 država članica EU-a i u Ujedinjenom Kraljevstvu, 630.000 smrtnih slučajeva iz 2012. godine može se direktno ili indirektno povezati sa zagađenjem.

Upozorava se da postoje bitne razlike između zapada i istoka Evrope, kao i stepena socioekonomske razvijenosti. Rumunija tako ima gotovo 20 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem, a najbolje rangirane su Švedska i Danska sa po 10 odsto.

Ti smrtni slučajevi, u najvećem broju izazvani rakom, kardiovaskularnim i respiratornim bolestima, mogli bi se izbeći eliminacijom rizika iz životne sredine koji štete zdravlju, ističe EEA.

Koja EU zemlja iz državnog budžeta najviše izdvaja za zaštitu životne sredine?

Najsiromašniji su disproporcionalno izloženi zagađenju i neuobičajenim vremenskim uslovima, uključujući ekstremne nalete vrućine i hladnoće. To je povezano s mestom na kojem žive, rade ili idu u školu, često u socijalno marginalizovanim zonama i četvrtima na periferiji velikih prometnih ulica i puteva.

Populacije divljih vrsta od 1970. smanjene za dve trećine

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF takođe je objavila Izveštaj o stanju planete 2020. godine, svoju krovnu publikaciju koja se objavljuje svake dve godine, a predstavlja sveobuhvatnu studiju stanja svetske biološke raznolikosti i zdravlja planete. U njoj ističu kako su populacije divljih vrsta od 1970. godine u proseku smanjene za dve trećine.

Glavni uzrok smanjenja populacije divljih vrsta - proizvodnja hrane?

Kako smo ranije pisali, uzroke vide u krčenju šuma, neodrživoj poljoprivredi i ilegalnoj trgovini divljim vrstama, što doprinosi izbijanju virusa poput COVID-19. 

Kakvog je kvaliteta voda u EU?

Pozitivna karakteristika životne sredine u Evropi je kvalitet vode, koja je izvrsna u više od 85 odsto slučajeva kad je reč o vodama za kupanje. Kad je reč o vodi za piće, 74 odsto područja sa podzemnim vodama ima dobar hemijski status.

Prema izveštaju agencije, da bi se poboljšalo zdravlje ljudi i stanje eko sistema u Evropi, potrebno je povećati broj zelenih površina, mesta za fizičku aktivnost, opuštanje i društvenu integraciju, koji omogućuju osveženje gradovima tokom velikih vrućina, ublažavaju poplave i smanjuju zagađenje bukom kao i promovišu urbanu bioraznovrsnost.

Koja su rešenja?

Osim toga, parkovi i bašte dragoceni su za mentalno zdravlje i dobrobit ljudi tokom pandemije korone, ističe agencija. Smanjenje saobraćajnog prometa, konzumacije mesa i ukidanje subvencija za fosilna goriva neka su od rešenja koja se predlažu.

Podsećamo, stočarstvo kao i mesna industrija sve više se nalaze na meti organizacija za zaštitu životne sredine koji smatraju da baš taj sektor donosi najviše štete prirodi.

Izbacivanje mesa iz ishrane neće smanjiti zagađenje životne sredine - rešenje je u ispaši stoke?

Kao razlog navode veliku potrošnju vode u mesnoj industriji kao i podatak da se trećina obrađene zemlje koristi za proizvodnju milijarde tona stočne hrane.