Suša u Srbiji nikoga ne zaobilazi: Pogođeni i ratari i voćari

Velike suše nisu uticale na prinos pšenice u Srbiji, ali će zato proizvodni rezultati kukuruza, soje i suncokreta ove godine verovatno podbaciti usled visokih temperatura i nedostatka vlage, upozorio je agroekonomista Žarko Galetin, piše Tanjug, a prenosi Toppress.

"Bojim se da ćemo imati loše proizvodne rezuiltate tih žitarica. Oni će biti na nivou zadovoljenja domaćih potreba sa manjim izvoznim potencijalom, ali ne onakavi kakave Srbija treba da ima sa aspekta svojih potencijala", rekao je Galetin.

Suncokret otporniji od soje i kukuruza

Naglasio je da je od tih žitarica suncokret najotporniji na sušu i naveo da će suncokret imati solidan rod ove godine, oko tri tone po hetaru i ukupan prinos od oko 700.000 tona, što je dobar rezultat, ali da će soja i kukuruz značajno podbaciti.

Kada je u pitanju pšenica Galetin smatra da su rezerve te žitarice dobre i da imamo više nego dovoljno pšenice i za izvoz i za domaće potrebe.

"Pšenica je ostvarila dobar izvozni rezultat i izveženo je u ekonmskoj 2021./22. godini više od milion tona, što je najbolji izvozni rezultat u poslednjih deset godina", naveo je on.

Vrućina i suša: Poljoprivrednici očekuju smanjen prinos kukuruza

Dodao je da su se mere zabrane izvoza koje su trajale od 10. marta do 20. aprila negativno odrazile na izvoz te žitarice, ali da kada je u pitanju snabdevenost pšenicom u našoj zemlji nema razloga za brigu.

Sporazum Rusije i Ukrajine ne utiče na Srbju?

Galetin je istakao da je sporazum između Rusije i Ukrajine od izuzetnog značaja za globalno tržište, ali da ta odluka ne utiče preterano na Srbiju s obzirom na to da se njene žitarice izvoze preko luke Konstanca.

"Trećina izvoza pšenice iz Srbije je otišla na luku Konstanca, koja sve više postaje izvozno sabirno mesto za srpsku pšenicu, a kod kukuruza je to već odavno jasno, jer se sa te luka već godinama naš kukuruz distribuira u zemlje uvoznice", objasnio je Galetin.

Zbog visokih temperatura strahuju i voćari

Viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku Ivana Glišić kaže da voćari u čačanskom kraju strahuju i zabrinuti su zbog ekstremno visokih temperatura, što je potpuno ruzumljivo imajući u vidu negativan uticaj koji one imaju na sve vrste voćaka, prenosi Glas Zapadne Srbije.

"Negativan uticaj pre svega proizilazi iz činjenice da su optimalni vremenski uslovi za proticanje fotosinteze temperature između 20 do 27 stepeni. Na temperaturama iznad 30 stepeni već dolazi do usporavanja procesa fotosinteze da bi se iznad 35 ona potpuno obustavila", kaže Glišićeva i dodaje da je proces disanja intenzivan i u tom procesu se troše organske materije.

"Na taj način se javlja negativan bilans fotosinteze, odnosno biljke troše više organske materije nego što stvore u procesu fotosinteze, pa za posledicu toga, prosto rečeno, imamo plodove, koji nemaju dovoljan kvalitet kakav bi trebalo da bude", dodaje ona.

Glišić je navela da plodovi sadrže manje šećera, što je suprotno očekivanjima, jer se smatra da je leto toplo, dugo i da bi plodovi trebalo da budu puni šećera.

"Visoke temperature su praćene i pojačanim sunčevim zračenjem, visok nivo sunčevog zračenja za posledicu ima pojavu ožegotina, pre svega na plodovima i takvi plodovi nemaju nikakav tržišni značaj, osim na plodovima, ožegotine se javljaju i na listovima, a mogu se pojaviti i na kofri izdanaka", kaže viša naučna saradnica.

Mračna procena: Gotovo pola teritorije EU u opasnosti od teške i dugotrajne suše

Prema njenim rečima, navodnjavanje može ublažiti negativan uticaj visokih temperatura i pojačano sunčevo zračenje zbog toga što u uslovima ovako ekstremno viskoh temperatura niska je relativna vlažnost vazduha.

„Upravo zbog svega navedenog dolazi do povlačenja vode iz tkiva samih plodova, pa oni postaju smežurani, opadaju, te nemaju nikakav ekonomski značaj. U situaciji gde imamo dovoljnu obezbeđenost voćnjaka vodom, taj proces se može izbeći, ali adekvatna obezbeđenost vodom sama po sebi ne može sprečiti štetan uticaj visokih temperatura na obustavljanje procese fotosinteze", objašnjava Glišićeva.

Kako sve izbalansirati?

Osim navodnjavanja ono što se može učiniti u cilju zaštite od visokih temperature jeste da se biraju istočne i severoistočne ekspozicije, koje su nešto manje tople u poređenju sa ostalima.

"Postoji mogućnost postavljanja mreža za zatamnjivanje, koje mogu sniziti temperaturu vazduha u voćnjaku za nekih tri do pet stepeni, takođe, mogu umanjiti negativan efekat tog pojačanog sunčevog zračenja",kaže ona, ali dodaje da sa druge strane, ukoliko postavimo mreže, a imamo goodinu sa dosta oblačnosti , imaćemo problem da će nam plodovi biti neadekvatno obojeni, pa opet neće imati dovoljno šećera, što znači da je to teže izbalansirati.