Srpkinja u Italiji protiv korone bori se strpljivošću i punim zamrzivačima

Nakon zanimljivog spleta okolnosti Emilija Kuzmić iz šumadijskog sela Natalinci, udala se za Italijana i preselila u Ređo Kalabriju, koja se nalazi na 'prstima čizme'. Sezona kupanja u moru od maja do oktobra, slatke pomorandže sa drveta i gledanje erupcije Etne sa terase delovalo je kao život za poželeti. Međutim, kada su se pojavili prvi slučajevi zaraženih korona virusom, život ni samim Italijanima nije delovao tako bajno, a kamoli strancima.

Smanjen izvoz svežeg mleka u Italiju - korona dobro došla proizvođačima parmezana

Ipak, za Emiliju, inače arhitektu po struci, njenog muža - advokata i troje dece nema brige. Izolovani u kući na brdu sela u Kampo Kalabru sa dovoljno hrane u zamrzivačima i u bašti, mogu da dočekaju i 'pezime' svaku krizu. Ogromni brokoli, divljač (jer se muž bavi i lovom), sve vrste pasti ali i tradicionalnih srpskih jela, samo su deo njenog menija.

"Od hrane sada imamo sve. Razmišljam o tome da će leti vrlo verovatno biti problem naći povrće, pa smo već zasadili paradajz, papriku, salatu, luk, plavi patlidžan. Trenutno imamo bob i brokoli. Ove godine ćemo sigurno posaditi više nego ikad", planira Emilija.

Potencira se samo organsko

Poljoprivreda Juga i Severa ove mediteranske zemlje se, nagoveštava, dosta razlikuje, a bašte nisu kao u Srbiji, ali je svaki pedalj iskorišćen. Zemljište u na jugu Italije, za razliku od Srbije je peskovito, propusno, pa mora stalno da se zaliva.

Da li organska proizvodnja ima budućnost u Srbiji?

"Mora prethodno da se nađubri mešovitim i to mahom organskim đubrivom. Italija je možda jedna od zemalja koja ima najviše površina pod organskim kulturama. I moja bašta je organska. Planiram ponovo da uzgajam živinu i da nabavim zečeve, kako bi deca imala kontakt sa životinjama, a i da imamo koristi - meso."

Sve tehnološki, ali mora i da se kopa

Poljoprivreda juga Italije u odnosu na Šumadiju, najviše se razlikuje u površinama, jer je tamo sve na kaskadama, takođe Italijani više koriste tehnologiju - da se što manje fizički radi, a postigne što više prinosa na manjim površinama.

Na Jugu, potvrđuje naša sagovornica, temperatura nikad ne pada ispod nule, pa trava raste više zimi, a samim tim se javlja i problem korova, koji Emilija rešava biološkim preparatima na nepristupačnim mestima, a na pristupačnim - kopanjem.

Italijani nisu hteli da žrtvuju društevni život?

Nismo mogli, a da ne pitamo, koliko je uznemirila vest prvo o pojavi korone na Severu zemlje i da li su oni sami tu gde jesu bezbedni?

"Mene je uznemirila vest o pojavi korone na Severu Italije, ali ne i Italijane koje me okružuju, jer oni razmišljaju 'neće se to nama desiti'. Ipak, ne mislim da je Italija gore 'prošla' od drugih zemalja, samo je poput Kine, a za razliku od ostalih bila transparentna i obelodanila prave brojke zaraženih i umrlih. Sami Italijani neće da žrtvuju svoj društveni život i imaju naviku da se približavaju jedni drugima i ostvaruju vrlo blizak fizički kontakt - to je samo pogoršalo situaciju", objašnjava Srpkinja u Italiji.

Kako se zaštititi od korona virusa i šta u slučaju pojave simptoma?

"Sanitarni sistem Juga je uvek bio loš, a sada služi da leči Italijane sa Severa. Jug zna šta je sanitarni sistem u kolapsu, a Sever to nije mogao ni da zamisli. Zbog toga, Južnjaci se više i čuvaju."

Nema zabrane kretanja, ali policija može da zaustavlja građane

Dodaje još, da za razliku od Srbije, kod njih nije uveden policijski čas, ali svaki izlazak napolje mora biti opravdan. Policija zaustavlja na ulici i pita građane kuda su se zaputili.  

"Samo jedan član moje porodice je 'prinuđen' da izlazi napolje, dok ja tek jednom u dve nedelje odem do supermarketa i to sa maskom i rukavicama. Inače smo maksimalno izolovani i bezbedni", kaže sagovornica Agrokluba.

Savet za proizvodnju u bašti za recept

Ova porodica srpsko-italijanskog porekla je za sada bezbedna i mirna, bar što se tiče hrane. Naša sagovornica ističe da upravo razmenjivajući poljoprivredna iskustva, koja ona nosi iz, kako kaže, prosečne poljoprivredne porodice u Srbiji, sa komšijama Italijanima, oplemenilo je njihove bašte, ali i njenu kuhinju.

Rasađivanje ranog kupusa

"Na primer, oni su sadili kupus samo zimi, kada je kišna sezona. Ja sam zasadila tokom leta i uspeo mi je. Interesantno je to što se u ishrani Italijana slabo koristi paprika, i ja sam jedina u selu koja sadi tu mesnatu dugačku papriku poput slonovog uva, koji oni zovu paprika-rog. Seme tog povrća nabavila sam iz jedine prodavnica koja ga je naručila samo zbog mene. Takođe, jednu komšinicu sam naučila da pravi ajvar i sad ga sama ostavlja svake godine."

Italijani vole naš pasulj i junetinu ispod sača

Od srpskih jela, Italijani iz njenog okruženja, najviše vole pržena jaja, jer oni ih tako nikad ne jedu, zatim prženice, gulaš, pasulj, junetinu ispod sača. S druge strane, Emilija je naučila da više koristi bob, sočivo i naravno sve vrste ribe.

I na pitanje, šta može da nas posavetuje, ako Srbiju dočeka 'italijanski scenario', kaže da se protiv korone treba boriti 'jakim imunim sistemom, zdravim načinom života i zdravom hranom'.