U našoj zemlji se reciklira samo 10 odsto otpada, za razliku od susedne Hrvatske, gde se reciklira oko 20 odsto. Zbog nekontrolisanog bacanja smeća, da bi se stimulisala reciklaža u Srbiji, uvedena је ekološka taksa, koju plaćaju zagađivači, a ove godine bi od toga u državnu kasu trebalo da se slije 10 milijardi dinara, što je dva puta više od ukupnog iznosa koji je Vlada Srbije opredelila za oblast zaštite životne sredine.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, u 2018. godini raspolagaće budžetom od oko 5,58 milijardi dinara, što je malo više nego lane. Ipak, naša zemlja za tu oblast izvaja gotovo 10 do 20 puta manje novca od većine evropskih država.
Premda je Poglavlje 27 jedno od najvažnijih i najskupljih u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, stručnjaci procenjuju da ćemo u naredne dve decenije morati u zaštitu životne sredine da uložimo oko 12 milijardi evra.
Kako napominju u resornom ministarstvu, samo za gradnju postojenja za preradu otpadnih voda biće potrebno investirati pet milijardi evra, jer se sada kod nas prečišćava samo 10% otpadnih voda. Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović kaže da nerešavanje problema iz te oblasti uzrokuje zagađenja svih medijuma životne sredine: vazduha, podzemnih i nadzemnih voda, zemljišta i najzad ljudskog zdravlja.
Zbog nekontrolisanog bacanja otpada, odnosno da bi se stimulisala reciklaža, u Srbiji je uvedena ekološka taksa, koju plaćaju zagađivači. Prošle godine se u državnu kasu od te takse slilo oko 7,5 milijardi dinara. U 2017. godini bi od eko taksi država trebala da prihoduje 10 milijardi dinara, što je gotovo dva puta više od budžeta, koji je Vlada izdvojila za životnu sredinu. Međutim, kako tvrdi Nikola Egić, iz Udruženja reciklera Srbije, država reciklerima i dalje duguje novac za recikliranje i to deo za 2015. godinu, za 2016. i kompletnu 2017. godinu, a recikleri napominju da je problem što se ne zna kad će taj novac biti isplaćen.
Kako prenosi RTS, u našoj zemlji se reciklira manje od 10% otpada, a u susednoj Hrvatskoj 20%. Savetnik za životnu sredinu Hrvatske Viktor Simončić, objašnjava da u toj zemlji želite da radite bilo šta u životnoj sredini, morate precizno da naznačite od koga uzimate novac i njemu morate sredstva redovno da vraćate.
S druge strane, u Sloveniji se za životnu sredinu izdvaja preko 300 miliona evra, odnosno šest puta više nego kod nas. Ta zemlja je u 2016. godini 61% komunalnog otpada slala u reciklažu i po tome je u samom vrhu među državama EU, ističe Filip Kokalj sa Mašinskog fakulteta u Mariboru. Na kraju treba pomenuti i to da je u mnogim državama odlaganje otpada na deponije zabranjeno, s tim da se izdvajanja iz budžeta za životnu sredinu kreću i do 6% BDP-a.
Foto: Melody Nelson / Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
