Srbija na petom mestu po riziku od suše na globalnom nivou

O kakvoj suši pričate, pogledajte vreme - komentisali ste početkom maja kada smo objavili dugoročnu prognozu za leto. Zaista, i početkom juna smo imali osećaj da kiša i hladno vreme nikada neće stati. A onda se sve preokrenulo u nekoliko dana. Ekstremne vrućine bez padavina ili sa kratkotrajnim pljuskovima i nevremenom koje je donosilo samo štete, obeležili su drugu polovinu šestog meseca godine. 

Gledajući meteorološke servise, u julu nas ne očekuju tako visoke temperaturne vrednosti, ali, kiša je slabo na vidiku. Tek pokoja grmljavina koje neretko sa sobom donosi grad. 

Sve ovo opravdava predviđanja kako i ove godine postoji rizik od suše i to na globalnom nivou. 

Istočna Evropa sve toplija

Prema podacima projekta "Aqueduct" na Svetskom institutu za resurse, najveća opasnost od ove vremenske nepogode i to na globalnom nivou je u tri evropske zemlje, među kojima je i Srbija, koja je čak na 5. mestu, prenosi Statista. 

I u prošlosti su Moldavija i Ukrajina, koje su na prvom i drugom mestu, bile pogođene razornim sušama što se posebno negativno odražava na prinos useva u Ukrajini koja je četvrti izvoznik pšenice na svetu. Problem klimatskih promena koje remete temperaturne vrednosti i uobičajene obrasce padavina očigledan je na mnogim mestima u istočnoj Evropi u kojoj se u poslednje vreme beleži sve toplija, vruća klima. 

Treba napomenuti kako zemlje kojima preti suša nisu uvek one koje imaju najveći vodni stres, a koji se definiše kao nedostatak dovoljno prikladne vode za upotrebu u nekoj zemlji, uključujući i onu za piće. On je češći u Južnoj Aziji, Bliskom Istoku i Severnoj Africi dok je u Evropi koja nema toliko problema sa kvalitetom vode - ređi. 

Ove nedelje očekuje nas drugi toplotni talas i temperature do 36°C, ponegde i više. Rekordne vrućine poslednjih dana zabeležne su u SAD-u i Kanadi gde temperature idu do 45°C, a uzrokuje ih toplotna kupola - atmosfersko kretanje visokog pritiska koje deluje poput poklopca koji zadržava toplinu na površini. 

Suša je sledeća pandemija? 

Suša je pritajena globalna kriza koja bi mogla da postane sledeća pandemija ako zemlje ne preduzmu hitne mere u upravljanju vodama i zemljištem kao i rešavanju klimatskih vanrednih situacija, naveli su u nedavnom UN-u u svom izveštaju upozorivši da je njome ovog veka direktno pogođeno najmanje 1,5 milijardi ljudi. Istovremeno, ekonomski trošak procenjuje se na 124 milijarde dolara. 

"Na ivici smo da suša postane sledeća pandemija i ne postoji vakcina koje bi je izlečila. Većina sveta će u sledećih nekoliko godina živeti sa vodnim stresom. Potražnja će tokom određenih razdoblja nadmašiti ponudu", izjavila je Mami Mizutori, specijalna predstavnica glavnog sekretara UN-a za smanjenje rizika od katastrofe upozorivši da je ova vremenska nepogoda glavni faktor degradacije zemljišta i pada prinosa za glavne useve.

Ona, naravno, znatno utiče na poljoprivredu na što posebno upozorava Rodžer Pulvarti, naučnik američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, te koautor UN-ovog izveštaja. 

Ukazao je na Dunav, gde je suša prisutna već godinama pa je negativno uticala na saobraćaj, turizam, industriju i proizvodnju energije.

"Moramo da imamo savremeniji pogled na sušu i otkriti kako upravljati resursima poput reka i velikih slivova", rekao je.

Visoke temperature mogu uticati na smanjenje prinosa žitarica - koliko?

U saopštenju se navodi da je, osim nedostatka padavina uslovljenim klimatskim promenama, ključni uzrok neefikasna upotreba vodnih resursa i degradacija zemljišta pod intenzivnom poljoprivredom. Problem je i loša agrarna praksa kao što je krčenje šuma, prekomerna upotreba đubriva i pesticida, ali i preterana ispaša kao i korišćenje vode.