Sokolske kolibe: Mesto očuvanja autohtonih srpskih rasa životinja

Nedaleko od naselja Pecka u zapadnoj Srbiji, kada se krene Sokolskim planinama ka vrhu zvanom Rožanj, na oko 900 metara nadmorske visine smešten je originalan inovativni koncept u vidu turističko-rekreativnog objekta "Sokolske kolibe".

Po rečima vlasnika, Igora Rabata, doktora veterine iz Pecke, jedan od njegovih ciljeva jeste da na ovom mestu okupi, razmnožava i širi dalje stare domaće vrste životinja, gotovo izumrle i zaboravljene.
 
Za sada su napravljene tri terase vidikovca izgrađene na stubovima slično sojenicama sa kojih se vidi Avala, Beograd, termoelektrane Obrenovca. Terase su povezane kaldrmom i vode do jednog bunara u kome izvire čista planinska voda. Dalje kaldrma vodi do autentične kolibe ovalnog oblika pokrivene šindrom u kojoj je nameštaj i predmeti korišćeni u davna vremena u planinskim kolibama.

Jedino mesto u Srbiji gde su autohtone rase životinja zajedno

Malo dalje se nalazi štala "Arka" (simbolično nazvana po Nojevoj barci), zamišljena je kao živi muzej.

Idejni tvorac Igor Rabat kaže: "Sve rase koje se u njoj nalaze su naše domaće autohtone i trenutno su na ivici istrebljenja jer više nisu ni produktivne ni isplative ljudima. U Srbiji trenutno ne postoji mesto gde se sve ove životinje mogu pronaći zajedno, neke se mogu videti na Staroj planini, neke u Vršcu. Izuzetno su bitne zbog tradicije, ovo su jedine životinje koje bi mogle da prebole epidemije ako bi se pojavile u modernom dobu".

Ispod teksta pogledajte foto galeriju turističko-rekreativnog objekta "Sokolske kolibe".

Životinje su preseljene na jesen prošle godine, a prikupljanje je trajalo dve godine. Ceo objekat je rađen bez upotrebe struje, ručno sa prirodnim materijalima. Što se tiče finansiranja, trenutno je uz pomoć subvencija nabavio hranu za životinje.

Na Rožnju obitava i domaći brdski konj, sedam kobila i dva pastuva, tradicionalni srpski konj koji je izneo sve ratove, svi putevi i pruge su napravljeni zahvaljujući njima.

"Novo doba mehanizacije je potisnulo upotrebu ove plemenite životinje, pojavili su se lipicaneri, polukrvnjaci, punokrvnjaci koji donose zaradu. Tradicionalni srpski konj je polako prepušten zaboravu. U planu nam je da jedan ili dva konja obučimo za jahanje, a ostali će biti pušteni u divljinu da žive kako priroda zahteva,” kaže Igor.

Pored konja tu je i balkanski magarac koji je poneo veliki deo tereta prilikom izgradnje puteva i pruga u bivšoj Jugoslaviji.

"Trenutno u Srbiji postoji oko 220 jedinki, mali broj ljudi zna da se on smatra svetom životinjom zbog krsta koji ima na leđima. U Bibliji piše da je magarac bio verni pratilac Isusa Hrista od rođenja pa do smrti," dodaje Rabat.

Balkanske koze - izrada venčanica od kozje kostreti

Balkanske koze, zauzimaju bitno mesto u štali, imaju dugu dlaku koja se naziva kostret, nekada su se šišale i u vreme dok nisu postojali veštački materijali i boje, devojke su od kostreti pravile fine košulje i venčanice.

"Nijedna koza nije identična, sve su različite po pitanju boje, daju malo mleka, imaju malu kilažu i samim tim nisu produktivne niti interesantne za farmski uzgoj," naglašava naš domaćin.

Karakačanske ovce su put sa Stare planine pronašle do Rožnja. Liče na domaće crne ovce, ali osnovna razlika je ta koju nose u svom genetskom materijalu, one su najbliži srodnik muflona. Za njih je karakteristično da se rađaju sa crnom dlakom, a vremenom kako stare dlaka im poprima belu više sedu boju.

Vitoroge pramenke - imaju karakteristične rogove do pola metra i kod ženki i kod mužjaka, u stadu više liče na antilope nego na ovce. Imaju "divlje" runo sa dugim pramenovima.

Mleko buše ne sadrži laktozu

Krave buše, su stare 17-18 meseci, maksimalna težina im je 250-270kg, na teritoriji zapadne Srbije postojale su nekada samo buše (ilirsko goveče) i kolubarsko goveče (izumrla rasa).

"Mleko buše sadrži od sedam do devet procenata mlečne masti, dok kod modernih rasa krava mleko sadrži od 2,2 do 3%. Mleko buše nema laktozu (mlečni šećer koji se nalazi u mleku). Bukvalno od tri litre mleka može da se dobije pola kajmak pola mleko, u proseku daju 2-3 litre mleka. Ovo goveče nije namenjeno za tov niti za industrijsku proizvodnju. U planu nam je da koristimo mleko od ovaca, koza i krava kako bismo na prirodan način pravili domaće mlečne proizvode," iznosi malo poznate činjenice Igor.

Čuvari celog stada su psi Paša i Astor, štenci stari šest meseci, bosanski tornjak ili srpski pastirski pas, rastu do težine od 70 kilograma, poznato je da je ovo jedini pas koji može da se upusti u borbu sa vukom i medvedom, domaćin Igor ne tvrdi da može da ih pobedi, ali napominje da je odan pas.

Rožanj je poznat po ruži vetrova

Klima na ovoj visini zna da bude prilično surova, prošle godine sneg je pao 20. decembra i još je prisutan u tragovima. Vetrovi sa mećavom su prilično jaki. Rožanj je poznat po ruži vetrova. Izraz "ruža vetrova" često se koristi za opisivanje planina u zapadnoj Srbiji, a predstavlja mesto gde se ukrštaju mediteranski i kontinentalni vetrovi, što pozitivno utiče na psihofizičko zdravlje ljudi.

"Voda na ovoj planini je izuzetno lekovita kada je u pitanju lečenje štitne žlezde (hipertireoze), zdrave vazdušne struje pomažu svima koji imaju problema sa bolestima pluća," veli Igor.

Posetioci usluge plaćaju na dobrovoljnoj bazi

Spoj netaknute prirode, istorije, poznavanje životinja, a sve kao vezivni materijal ljubav, stvorili su ovaj originalan inovativni koncept u vidu turističko-rekreativnog objekta. U planu je da se do kraja godine napravi smeštaj za ljubitelje prirode koji ovde mogu ostati više dana. Što se tiče trenutnih cena sve je na dobrovoljnoj bazi, svakog posetioca čeka okrepljenje u vidu kafe, vode, rakije, domaćeg soka.

Prema rečima domaćina veliko interesovanje za posete postoji od strane srednjih stručnih škola, veterinarskog i poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda. Osim vikend izletnika tu su nezaobilazne posete planinarskih udruženja iz cele zemlje.

Kratak pregled duge istorije ovog kraja

Sam Rožanj i Sokolska planina imaju dugu istoriju, malo je poznato da je ovuda prolazio glavni trgovački put iz Dubrovnika. Na reci Ljuboviđi i danas su vidljivi ostaci mosta iz doba Rimskog carstva. Soko grad je poznat kao poslednje uporište turske vladavine u Srbiji. Za vreme Prvog svetskog rata na području Petrine stene vođene su velike borbe, čuvena "Bitka na Drini", ovde je svoj život ostavio poznati novinar i osnivač "Politike" Vladislav Ribnikar.