Sektoru bobičastog voća potreban nov pristup na tržištu

Ujedinjene nacije i organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ističu da je kreiranje platforme za izvoz bobičastog voća iz Srbije, suočeno sa nekoliko izazova, prema postojećem stanju strukture ove industrije, navodi Freshplaza. 

Srbija godišnje proizvede između 60.000 i 85.000 tona malina, a više od 95% proizvodnje izvozi se. Ekonomista FAO-a, Andri Jarmak, na "Global Berry" kongresu, istakao je da FAO radi na projektu koji će dodatno povećati vrednost izvoza na međunarodno tržište.

"To je izazov jer srpska industrija malina i kupina ima veoma jedinstvenu strukturu", izjavio je Jarmak. "Ona se zasniva na pretežno maloj proizvodnji, ali takođe i na objedinjenoj tehnologiji i sortama i to sortama dobrog kvaliteta". Ipak, u ovom trenutku domaći proizvođači suočavaju se sa vrlo niskim cenama na svetskom tržištu malina.

Od izvezenih količina, više od 98% izvozi se zamrznuto, sa minimalnim količinama koje se plasiraju kao sveže na tržište. Vrednost je 250 miliona dolara, a 80% od ukupne količine distribuiše se u zemlje zapadne Evrope kao što su Francuska, Nemačka, Austrija, Italija, Belgija i Holandija.

Srbija je najveći snabdevač za zapadnu Evropu

Konsultant za međunarodnu poljoprivrednu politiku FAO-a Miloš Milovanović, ističe da je Srbija najveći snabdevač zamrznutih malina za zapadnu Evropu. "EU15 godišnje kupuje zamrznutih malina u vrednosti od 500 do 700 miliona dolara", rekao je Milovanović. Jarmak kaže da FAO gleda na situaciju sa dva aspekta - Srbija povećava vrednost zamrznutih malina i drugi je aspekt izvoza, odnosno, kroz pitanje može li se izvoz sveže maline razviti.

"Izvoz svežih malina iz Srbije deluje kao logičan korak jer je Srbija u Evropi, voće ima malu razdaljinu da pređe do odredišta u Evropskoj uniji, a pri tom ima veliku vrednost", rekao je on. "Međutim, sve je to potpuno drugačije na terenu i sa dosta manjih poljoprivrednih proizvođača ili čak domaćinstava koja proizvode maline, teško je napraviti značajnu promenu na tržištu".

Postoji još jedan potencijal koji je potrebno istražiti, odnosno, kako povećati vrednost smrznute maline na tržištu? Po tom pitanju mogu se pojačati marketinški napori, što praktično znači više promocija i brendiranja u proizvodnji. Takođe, trebalo bi da globalna industrija učini malo više u promovisanju ovog bobičastog voća u jugoistočnoj Aziji. Kao primer za ovo može da posluži istraživanje koje je FAO radio u ime ukrajinskih kompanija, a odnosi se na trgovačke lance u jugoistočnoj Aziji i otkrio da potrošači koriste mnogo bobičastog voća u proizvodima kao što su sokovi. Jarmak smatra da je ovo prilika za rast industrije zamrznutog bobičastog voća.

Izazovi u proizvodnji maline

Proizvodnja maline u Srbiji prvobitno je bila uslovljena visokim cenama, povećanim prinosima i velikim brojem novih proizvođača, međutim, Milovanović ističe da je njihovo uključivanje u ovaj sektor bilo kratkoročno.

"Novi proizvođači ušli su u posao oko maline bez prethodnog iskustva, nemaju znanja i tek se upoznaju sa sektorom", rekao je Milovanović. "Onda, nažalost za sve, imali smo period sa niskim cenama i dosta njih otišlo je u drugom smeru i napustilo industriju, što je tužno, ali naučena je lekcija i želimo je podeliti sa svima."

Milovanović napominje da su sorte koje se trenutno uzgajaju pogodne za tržište smrznutog voća, ali da bi se prešlo na sveže snabdevanje, bio bi potreban novi pristup. "To bi takođe zahtevalo određena ulaganja u hladnjače i drugu opremu", rekao je on. "To podrazumeva i mnogo javnih investicija u infrastrukturu i potpuno različite modele izvoza zamrznutog bobičastog voća". Radi se o izazovnom zadatku, ali je moguće u svakom slučaju.

Nove ideje za finansijsku konkurentnost

Postojeće kompanije trebale bi da promene svoj pristup i prevaziđu tradicionalne modele, kako bi ostale finansijski konkurentne. Vlasnik jedne od vodećih smrznutih voćarskih kompanija u Srbiji, "Drenovac", Slobodan Obradović izjavio je na "Global Berry" kongresu da je njegova kompanija aktivno uključena u izvoz malina od 2000. godine i da je morao da istraži neke nove ideje. "Odlučili smo da investiramo u potpuno drugu ideju, a to je suvo zamrzavanje", rekao je Obradović. "Nadam se da će moje kolege (u drugim kompanijama) uraditi svoj deo posla jer sa povećanom proizvodnjom povećavamo i kapacitete. Mnogi od proizvođača su u teškoj finansijskoj situaciji i dugoročno gledano, sve to nije nimalo održivo", zaključuje ovaj voćar.

Izazovi tržišta borovnice

Srbija je takođe uključena i u proizvodnju borovnice, ali u manjem obimu od maline. Veslin Đođević iz Kluba borovnica Srbije kaže da je raznolikost proizvodnje bobičastog voća prilično novi trend u zemlji i da ima tendenciju daljeg rasta. Do sada je obim proizvodnje dostigao 100 hektara.

Glavna sezona snabdevanja tržišta svežim voćem je u junu, kada se španska proizvodnja usporava, gde Srbija može da snabdeva evropsko i rusko tržište. Đođević kaže da je to bila lekcija za sve članove koji su uključeni u industriju. "Takođe imamo mnogo izazova, uglavnom zato što radimo nešto što nije uobičajeno (u poređenju sa malinama) u nekim regionima", rekao je on. "Imamo problema sa organizovanjem farmi - koje biljke da koristimo i koje podloge koristiti. Moramo razgovarati sa uzgajivačima borovnice iz čitave Evrope, kao što su Holandija, Španija i mnoge druge zemlje", ističe Đođević.

Razgovorom sa drugim uzgajivačima može da se pronađe najbolje rešenje za sve. Postoji mnogo iskustva i znanja, zato je i organizovan Blueberry Klub kao kompanija koja može pomoći i povezati uzgajivače kako bi zajedno bili jači.