Rastu troškovi berbe voća i povrća zbog COVID-a

U Zapadnoj Evropi berbe povrća i voća su u toku. Ali, poljoprivrednici, posebno u Španiji, strahuju da će treći talas epidemije COVID-19 ponovo uzrokovati poremećaje u radu kao i prošle godine.

U velikoj meri oslanjaju se na radnike iz Afrike i istočne Evrope, a mnogi od njih u prvom talasu pandemije nisu mogli da putuju zbog zatvorenih granica. Došlo je do manjka robe u trgovinama, cene su rasle, a potrošači sa druge strane gomilali zalihe.

Dodatni troškovi

Slučajevi zaraze virusom korona u Evropi iz dana u dan rastu, povećavajući rizik od gubitka useva, ali i troškove uzgajivača koji moraju da obezbede socijalnu distancu za svoje radnike, kako na polju, tako i u objektima u kojima obitavaju, za sve njih kupiti zaštitnu opremu te im po potrebi omogućiti testiranje na SARS-Cov-2. 

U severoistočnoj regiji te zemlje, Kataloniji, farmer Josep Kabre rekao je reutersu da je potrošio oko 6.000 evra na maske i drugu zaštitu za samo sedam sezonaca iz zapadne Afrike. Oni na njegovom gazdinstvu beru jabuke, kruške i breskve.

"Imali smo sreće i koliko znamo, niko od nas nije zaražen“, rekao je ovaj voćar dodajući da bi njihov karantin od 15 dana mogao da prouzrokuje gubitak u proizvodnji od 150.000 evra.

"Kafići ili trgovine se mogu zatvoriti na toliko dana, ali ako voće ne uberemo u pravo vreme, istruliće", upozorio je. U voćnjacima posao organizuje tako da su berači što više udaljeni. Takođe, ranije je koristio kombi sa devet sedišta kako bi ih odvezao na polja, ali sada ih mora prevoziti sa njih nekoliko ili isplaćivati putne troškove za one koji putuju sami.

Povećanje minimlne plate dodatni udarac

U Španiji je ove godine hiljade njih stiglo unajmljenim letovima iz Maroka kako bi brali prve jagode u južnoj provinciji Huelva.

"Epidemiološke mere su nas prisilile na veći broj radnika", rekao je Fernando Gomez iz organizacije uzgajivača "Proexport", dodajući kako je povećanje minimalne plate takođe izvršilo pritisak na marže.

Nemački poljoprivrednici i dalje se nadaju dovoljnom broju radnika za berbu špargle i to iz Poljske, Rumunije i Bugarske, a koji nailaze na strože zdravstvene i sigurnosne provere na granicama.

"Opsežne zakonske regulative i higijenske mere stvaraju velike izazove, kako organizacijske tako i finansijske", kazala je Daniela Riksen, portparol poljoprivredne komore LKSH.

Bernhard Kruesken, generalni sekretar nemačkog nacionalnog poljoprivrednog udruženja DBV rekao je da obično oko 300.000 sezonskih radnika svake godine dođe u tu državu, ali ove ih se se godine ipak očekuje manje.

Francuskoj je svake godine potrebno njih oko milion, a proizvođači nastoje da privuku studente i nezaposlene kako bi nadoknadili manji broj sezonaca iz ostalih zemalja ako opet dođe do novih ograničenja u putovanjima i prelaska granica. U toj zemlji prošle godine su poljoprivrednici zapošljavali recepcionare, konobare i frizere koji nisu mogli da rade zbog lockdown-a.

"Nikad ne znaš. U bilo kom trenutku pravila se mogu promeniti i granice se mogu zatvoriti", upozorava Džerom Voli, iz francuskog poljoprivrednog sindikata FNSEA.

Zabrinutost raste i u Velikoj Britaniji, kojoj je potrebno oko 70.000 radnika sa najvećom potražnjom tokom sezone bobičastog voća od kraja maja i junu. Tamo je samo jedan odsto domaće radne snage u sezoni.