Stručnjaci kažu kako klimatska situacija nezaustavljivo stvara tropske uslove na mediteranu, naročito u poljoprivredi Sicilije. Za deo poljoprivrednika to je ostvarenje sna.
Više od 30 godina porodica Moretino pokušavala je da proizvede svoju kafu na malom komadu zemlje na Siciliji u čemu nisu uspevali. Ali, ovog proleća od 66 biljaka uspeli su da dobiju oko 30 kilograma kafe, što je događaj koji bi ovo italijansko ostrvo moglo da pretvori u najseverniju plantažu kafe na svetu, piše The Guardian.
Stručnjaci kažu da klimatske promene mediteransku poljoprivredu pretvaraju u onu nalik tropskoj. Na ovom se ostrvu u avgustu živa u termometru pela do 48,8°C, što je najviša temperatura ikad zabeležena u Evropi. Ali, za porodicu Moretino to bi moglo da bude ostvarenje sna.
"Tokom 90-ih moj otac odlučio je da posadi biljke kafe u našoj maloj bašti na periferiji Palerma na 350 metara nadmorske visine", rekao je Andrea Moretino. Međutim, plantaže kafe su smeštene obično na 1.500 metara nadmorske visine.
Kaže da je u početku to bio jednostavan eksperiment, ali da su nakon stotina pokušaja počeli da primećuju da broj zrna kafe raste, sve do prošlog proleća kada su imali prvu obilniju berbu.
"Zrna smo preradili, osušili i prepekli", kazao je. Dodao je da je neverovatno da su biljke rasle na otvorenom bez potrebe za zaštićenim prostorom, ali i pesticidima.
U domovini espresa i kapućina uzgajanje kafe sa oznakom "Made in Italy" je oduvek bila opsesija, piše Loreco Tondo u svome članku i pojašnjava kako je još početkom 90-ih grupa agronoma pokušala da proizvede ovu biljku. Ali, uzgoj je zbog niskih temperatura propao.
"Jasno je da su klimatska kriza i globalno zagrevanje odigrali odlučujuću ulogu u proizvodnji kafe na Siciliji", rekao je Adriano Kafico koji je poslednjih 15 godina proveo putujuću po plantažama u Južnoj Americi i Africi, a sada sarađuje sa porodicom Moretino.
"Problem na Siciliji je hladnoća, stoga radimo izgradnji plastenika. Ideja je biljke postupno prilagoditi sicilijanskoj klimi do te mere da će moći da cvetaju na otvorenom kao što se desilo ove godine na plantaži u Palermu", pojasnio je.
Svesni su da će projekat trajati godinama pre nego što uspeju da proizvedu veću količinu, ali Moretino je odlučan u nameri da na ostrvu stvori plantažu.
"Poslednjih godina uslovi na Siciliji su postali takvi da omogućuju uzgoj kultura koje su bile nezamislive do pre desetak godina, a sada nas preduzetnike teraju na razmišljanje", priča Moretino.
Taj je kraj decenijama bio jedan od najvećih proizvođača citrusa, ali poslednjih godina ta je proizvodnja dramatično smanjena zbog suše i nedostatka vode.
Naučnici smatraju da bi trenutna klimatska kriza mogla da potisne neke tradicionalne useve sa Mediterana, a uzgajivače ostavi u potrazi za alternativama. Tokom poslednjih godina proizvodnja avokada, manga i papaje udvostručila se na Siciliji, dok je u botaničkoj bašti Palerma prvi put cvetala velvičija, poreklom iz pustinje Namib.
"Postoji veliki rizik od dezertifikacije ostrva", upozorio je Kristijan Mulder, profesor ekologije i klimatskih promena na Univerzitetu u Kataniji. Kazao je da se u dugoročnom i najgorem scenariju, celi jugozapadni deo Sicilije neće razlikovati od Tunisa. Prema njegovim rečima, zbog toga su uzgajivači primorani da se prilagode novim uslovima.
"To je proces koji već traje. Moramo da se borimo da izbegnemo ono najgore", zaključio je.
Tagovi
Autorka
