Prinosi i kvalitet kultura pogođenih gradom značajno su smanjeni!

Obilne padavine, grad i oluja, naneli su ozbiljne štete usevima širom zemlje. U Vojvodini su najviše stradale ratarske kulture dok je u ostatku Srbije voće bilo prvo na udaru.

Grad je na severu države posebno pogodio Mošorin i okolinu. Ratar Žilan Dražetin iz tog mesta pita se kako dalje nastaviti.

"Imam kukuruz na 30, a soju na 20 hektara. Grad je bio veličine teniske loptice i oraha i padao je pola sata sigurno. Oko sedam hektara zemlje je uništeno. Ostale su samo mrvice. Od tog roda mogu da se oprostim. Kao da je tornado prošao", priča za Agroklub Dražetin.

Na pogođenoj površini prinosi su 100 odsto uništeni, napominje i ukazuje da je neizvesno šta će se dalje dešavati.

"Treba razdužiti ovu i započeti novu godinu. Kako preživeti uopšte? Ono što je trebalo da mi bude neka zarada i dalje ulaganje, izgubio sam", dodaje on.

Preostali usevi nisu odgovarajućeg kvaliteta 

A usevi koji su ostali, izgubiće na kvalitetu. Zrno je jako sitno, deformisano i neće biti zadovoljavajućeg kvaliteta. Na žalost, parcele nije osigurao ove sezone.

"Prošle jesam, tada ničega nije bilo. Sada nisam iz finansijskih razloga. Veliki je to izdatak, a proces je sačekati da država subvencioniše, osiguranja sa druge strane nisu u potpunosti korektna, uvek bude problema pri proceni štete", napominje ovaj poljoprivrednik.

Kako zaštititi zasade i useve od grada: Mrežom ili polisom?

Da je bilo značajnih oštećenja na soji u okolini Mošorina, potvrđuje i stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.

"Procene su da se gubici kreću od 20 do 100 odsto i to najviše na listovima i mahunama. Gde je bilo grada, rod će biti veoma nizak, a inače za ovu godinu i očekujemo slabiji rod upravo zbog hladnog perioda u vreme klijanja i nicanja i kasnije pojave suše", ističe Đukić, dodajući kako misli da će biti oko 2,5 tona po hektaru što je niže od višegodišnjeg proseka.

Najzastupljenije voće ipak je zaštićeno od grada

Kasnije sorte imaju šanse da povećaju prinos, a njima i prija ova kiša zbog mahuna koje tek treba da se formiraju.

Prema njegovim rečima, hladno proleće i kasnija vegetacija izazvali su usporeni porast soje kada je najviše trebalo da raste. Suša i ovaj grad sa jakim padavinama uticaće i na veličinu i kvalitet zrna, ali kasnije sorte mogu da iznesu veći prinos.

Vladimir Miklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dodaje da se padavine, od lokaliteta do lokaliteta, kreću od 30 do 140 litara. Na mestima gde nije bilo grada, ukazuje, nije bilo oštećenja suncokreta, ali se na rubnim mestima može videti da su biljke polegle ili da su se nagnule.

"Sigurno da je daleko veća korist od ove kiše zato što je došla posle skoro dva meseca izuzetno visokih temepratura. Dobro je došla za suncokret, posebno za onaj koji je sejan u prvim rokovima jer će doprineti da se period nalivanja zrna odvija u povoljnijim okolnostima i da samim tim dobijemo krupnije zrno", objašnjava Miklič.

Voće koje je ovim nevremenom oštećeno, završiće kao vrlo jeftina sirovina za preradu, ukazuje profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin. Jedino su borovnica, čija je berba za nama, i malina, koja je većinski obrana, imale više sreće u prethodnim danima.

"Jabuka je loše prošla. Štete su nastale ranije i to prvo u okolini Subotice i Horgoša, zatim Čačka, a onda i u Banatu, Centralnoj Srbiji, oko Kruševca, Blaca. Velike gubitke pretrpeli su proizvođači šljive i to više od 70 odsto u nekim predelima Centralne Srbije", naglašava Magazin.

U Vojvodini većih problema bilo je u okolini Novog Sada i u Južnoj Bačkoj, takođe i u Vršcu, gde je stradala i vinova loza.

"Problem sa voćem je što, ako je malo oštećeno, značajno gubi kvalitet, to je kod jabuke najdrastičnije. Ona koja bi koštala 50 dinara postaje industrijska i prodaje se za pet dinara po kilogramu", napominje profesor, ali ukazuje da je dobro što većina proizvođača štiti najzastupljenije voćne vrste protivgradnom mrežom.