Prethodna decenija u poljoprivredi: Najviše smo uzgajali svinje i žita

Učešće bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP variralo je u periodu od 2010. do 2020. Tačnije, njeno najveće učešće bilo je 2011. godine - 6,7 odsto,  a najmanje 5,4 i to tri godine zaredom 2017.,2018. i 2019. godine. Prošle godine taj procenat je za nijansu povećan na 5,5 odsto, pokazuju rezultati Republičkog zavoda za statistiku.

Od 2010. do 2020. godine, međufazna potrošnja u poljoprivredi prosečno je činila 58,1 odsto vrednosti proizvodnje poljoprivrede, pri čemu najveće učešće beleži u 2010. godini (59,2 odsto), dok je u 2020. godini zabeleženo učešće 57,1 odsto. U ovom periodu, prosečno učešće proizvodnje poljoprivrednih dobara u ukupnoj proizvodnji poljoprivrednih dobara i usluga iznosi 97,5 odsto, dok je učešće poljoprivrednih usluga 2,5 odsto.

Prosečno učešće autputa stočarstva u ukupnoj proizvodnji poljoprivrednih dobara i usluga iznosilo je 27,4 odsto, dok je učešće autputa biljne proizvodnje 70,1 odsto. U 2020. godini, u strukturi vrednosti biljne proizvodnje prosečno žita imaju dominantno učešće (37,6 odsto). Voćarska proizvodnja zastupljena je sa 19,7 odsto. Sledi proizvodnja industrijskog bilja, koja učestvuje sa 15,3 odsto, dok učešće proizvodnje vina iznosi 10,3 odsto. Zatim slede proizvodnja krmnog bilja (osam odsto) i proizvodnja povrća i hortikulturnih proizvoda (6,2 odsto). Najniže učešće imala je proizvodnja krompira (2,9 odsto).

Najznačajniji proizvod stočarstva - mleko

U periodu od 2010. do 2020. godine, u strukturi vrednosti stočarske proizvodnje prosečno uzgoj stoke učestvuje sa 69,6 odsto, a proizvodi stočarstva sa 30,4 odsto. U uzgoju stoke, prosečno najveće učešće ima uzgoj svinja (52,7 odsto), a potom sledi uzgoj goveda (23,5 odsto). Uzgoj živine učestvuje sa 12,5 odsto, a uzgoj ovaca i koza sa 11,2 odsto. Uzgoj konja učestvuje sa 0,1 odsto.

Najznačajniji proizvod stočarstva je mleko. Prosečno učešće mleka u ukupnoj vrednosti proizvoda stočarstva iznosi 69,1 odsto.

Fizički obim poljoprivredne proizvodnje predstavlja vrednost proizvodnje iskazanu u cenama prethodne godine. Izražava se u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija. U posmatranom periodu fizički obim poljoprivredne proizvodnje znatno varira, uglavnom usled nepovoljnih klimatskih uticaja.

Raste obim proizvodnje poljoprivrednih dobara

U 2010. godini obim proizvodnje poljoprivrednih dobara porastao je za 1,3 odsto. Nakon toga sledi period slabijeg rasta obima, da bi u 2012. godini on pao za 17,2 odsto. U 2013. godini zabeležen je najveći rast u posmatranom periodu (21,6 odsto), da bi u 2014. godini bio zabeležen slabiji rast (devet odsto), a zatim u 2015. godini pad od 6,9 odsto. U 2020. godini zabeležen je rast obima od 2,1 odsto.

Ovakva kretanja rezultat su visokih oscilacija u obimu biljne proizvodnje. U 2010. zabeležen je pad obima biljne proizvodnje (1,2 odsto), koji se nastavio do 2012. godine, kada je pad iznosio 26,6 odsto. Najveći rast zabeležen je u 2013. godini (32,7 odsto), da bi u 2014. godini bio zabeležen slabiji rast (12,7 odsto), a u 2015. pad od 14,6 odsto. U 2020. zabeležen je rast od četiri odsto.

U 2010. godini obim stočarske proizvodnje porastao je za 6,3 odsto. U naredne dve godine takođe je zabeležen rast, i to od 2,7 i 5,3 odsto. U 2015. godini zabeležen je najveći rast, 10,1, dok je u 2020. godini pad iznosio 2,2 odsto.