Pravoslavni vernici danas slave Novu godinu, a uz nju i Svetog Vasilija Velikog i Obrezanje Gospoda Isusa Hrista. Ovaj dan odlikuju mnogi običaji, koji se i danas poštuju.
Pravoslavna nova godina, koja se kod nas najčešće naziva Srpska nova godina, obeležava se danas, 14. januara. Dočekuje se 13. januara, koji je prema Julijanskom kalendaru 31. decembar. Osim u Srba, ona se proslavlja i u Belorusiji, Gruziji, Jermeniji, Moldaviji, Rusiji, Ukrajini. Tradicija postoji čak i u delovima Švajcarske i Škotske.
Prema narodnim običajima, Srbi su se ovim povodom od vajkada skupljali i igrali narodne igre. Tokom vladavine Turaka bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, pa su se sastajali u potaji. Kasnije, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića iz 1850. godine ova Nova godina uvrštena je u državne praznike. Od 1923. godine Srbi intenzivno i javno, u restoranima i na ulicama, proslavljaju Staru novu godinu, kako joj je još jedan naziv. Sa dolaskom komunizma, proslava 13. januara ponovo je bila zabranjena. Povlačeni su novogodišnji pokloni, kafane su morale da rade tog dana do 22 sata, a bili su sumnjivi i oni rođeni tog dana, ukoliko slave rođendan. Ipak, Srbi su u potaji ponovo slavili, pa je naziv Srpska nova godina nastao - iz inata!
Verovalo se da novu godinu treba dočekati budan, a tome su veliku pažnju poklanjale devojke. One su tada gatale da li će se te godine udati, i za koga. Posebno je zanimljiv običaj u Bosni. Pre nego što svane, devojke su se pele na tavan i bacale svoju obuću kroz vrata napolje. Ukoliko bi obuća pala usmerena od kuće, to je bio znak je da će u tom pravcu otići, odnosno da će se udati.
Proslava Srpske nove godine bila je prisutnija u gradovima, jer se na selu i dalje veća pažnja poklanjala običajima za Božić. Tako se i tog 14. januara tada, kao i danas, obeležavo Mali Božić - slava Sveti Vasiliji Veliki. Ovaj svetac je rođen u vreme cara Konstantina. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske. Često se kaže da je on pčela crkve Hristove, koja nosi med vernicima. Zbog toga postoji običaj da se na današnji dan uzme kašika meda.
Ovaj dan obiluje i drugim običajima. Kao prvo, priprema se poseban kolač vasilica. To su pogačice od pšeničnog brašna. Mogu biti slane ili slatke, a često se prelivaju medom. Prave se i kao projice. Mnoge domaćice ponovo mese česnicu. Takođe, ponovo se unosi badnjak, u posetu dolazi položajnik, a domaćini se časte glavom pečenice, koja se čuva od Božića do ovog dana. U Vojvodini, kao i Hercegovini, na današnji dan se pale ostaci badnjaka.
Tokom istorije, u Karađorđevo doba, na ovaj dan su se održavala skupštinska zasedanja.
Pravoslavna crkva ovog dana obeležava i Obrezanje Gospoda Isusa Hrista. Prema onome što je zabeležio sveti apostol i jevanđelista Luka, osmog dana po rođenju, Hristos je po Mojsijevom zakonu, koji je važio za svu jevrejsku mušku decu, obrezan i pri tome je dobio ime Isus. Ovo je jednako krštenju u hrišćanstvu. Prema zapisima, Hristos je tada preuzeo na sebe grehe ljudskog roda i očistio praroditeljski greh.
Svima koji danas obeležavaju Novu godinu ili slave krsnu slavu želimo svaki napredak!
Tagovi
Autorka
