Poraz za škotske poljoprivrednike: Nakon Bregzita zabranjen izvoz semenskog krompira u EU

Škotski političari, među kojima je i premijerka Nikol Stardžon izrazili su nezadovoljstvo nakon što su saznali da je semenski krompir isključen iz dogovora kojim se dozvoljava gotovo celokupni izvoz hrane i bilja nakon 1. januara 2021. godine, nezavisno od Bregzita.

Stardžon je napisala na Tviteru da je reč o katastrofalnom ishodu koji je, kao i svi drugi aspekti izlaska iz EU, nametnut Škotima protiv njihove volje.

"Uz losos i viski, krompir je jedan od proizvoda na koji smo kao narod najponosniji i ova odluka možda posluži kao povod za razmišljanje o novom referendumu za otcepljenje i nezavisnost", poručila je.

Sektor vredan 123 miliona evra

Guardian piše kako su Škoti nezadovoljni izlaskom iz Evropske unije u celosti, a ova zadnja odluka samo je kap koja je prelila čašu frustracija i ljutnji.

Sektor proizvodnje semenskog krompira čini tri četvrtine britanske proizvodnje i vredi oko 112 miliona funti (oko 123 miliona evra) godišnje, a uzgajivači su jedni od globalno najvećih izvoznika sirovine za proizvodnju čipsa.

"Ovo su loše vesti za naše proizvođače. Petina našeg izvoza ide u EU, više od 20.000 tona godišnje. Ta se odluka mora pod hitno promeniti“, naglasio je Džejms Viters, izvršni direktor kompanije "Scotland Food and Drink".

Takođe, jedan od najproblematičnijih komponenti celog procesa su odnosi sa Severnom Irskom, pa se ne zna ni hoće li se tamo nastaviti izvoz jer će ona poslovati u okviru EU pod uslovima prošlogodišnjeg sporazuma.

Pregovori oko ribolova bliže se kraju?

Nakon teškog razdoblja pregovora i oko ribolova, konačni dogovor ipak se čini bliže zahtevima Evropske unije. Prvih pet i po godina kvote za ulov u britanskim vodama biće manje za 25 odsto što će i jednoj i drugoj strani dati vremena da razrade plan B za ribare i njihove porodice, piše Guardian.

Takođe, nakon tog će razdoblja moći da love u vodama između šest i 12 nautičkih milja od britanske obalne linije. Nakon toga bi, veruje se, kvota dozvoljenog ulova trebalo biti srezana za 35 odsto što je bliže 25 odsto koliko je tražila Unija, za razliku od britanskih početnih 60 odsto.

Pregovori oko Bregzita još uvek traju, a farmeri već na ulicama zbog novog zakona

S druge strane EU je tražila prelazno razdoblje od 14 godina pa su tu morali da popuste pod britanskim pritiskom.