Podsticaji "kauč" farmerima negativno utiču na EU poljoprivredu

Novo istraživanje pokazalo je da su subvencije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) vlasnicima zemljišta koji nisu aktivno uključeni u poljoprivredu imale negativan uticaj na agrarne zajednice. Istovremeno, EU nastavlja da gubi poljoprivredne proizvođače alarmantnim tempom.

Istraživanje "Budućnost evropskog modela poljoprivrede" koje je nedavno predstavljeno u Evropskom parlamentu, obuhvatilo je strukturne trendove evropske poljoprivrede u pet regija. Razlozi pada broja farmi isti su u svim regijama, oni su ekonomski, socijalni i strukturni, te u manjoj meri ekološki. 

Među zaključcima je navedeno da je ZPP podrška podstakla nastajanje takozvanih "kauč" poljoprivrednika, odnosno vlasnika zemljišta koji nisu aktivni poljoprivrednici, piše Euroactiv. Proizvodno nevezana plaćanja, uključujući direktne podsticaje poljoprivrednicima doprinose ovom fenomenu.

Preterano visoke cene zemljišta

Iako ta plaćanja po površini zemljišta imaju pozitivan efekat jer vlasnike odvraća od prodaje zemljišta, ona ipak potiču "kauč" ponašanje poljoprivrednika.

Zbog takvih raste ogorčenost aktivnijih poljoprivrednika, koji smatraju da EU politika koči razvoj i konsolidaciju gazdinstava pa nema velikog uticaja na bezbednost hrane. 

To je razlog i rasta cena zemljišta, koje su preterano visoke i dovode do pojave špekulativne kupovine. Zato se u sprovedenom istraživanju zaključuje da su EU podsticaji indirektno negativno uticali na ruralne zajednice.

Male farme nestaju

Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava u Evropskoj uniji poslednjih je godina strmoglavo pao za 32 odsto, sa 15 na 10 miliona gazdinstava i tome se ne nazire kraj u bliskoj budućnosti.

Štaviše, podaci pokazuje da bi do 2040. godine mogla da izgubi još 6,4 miliona farmi i svesti njihov broj na 3,9 miliona u celoj Evropskoj uniji.

To je pad od 62 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Zabrinjavajuće je što mala gazdinstava nestaju velikom brzinom. Njihov broj je manji za 38 odsto, dok je istovremeno porastao broj velikih koji poseduju više od 50 hektara zemljišta i to za sedam odsto.

Razlog ovog zabrinjavajućeg pada broja malih gazdinstava vezan je uz veličinu poseda i rascepkanost, u tržišnim uslovima koji favorizuju intenzivnu proizvodnju na velikim farmama. 

Podaci ovog istraživanja zabrinuli su EU parlamentarce, koji kažu da je velika ekonomska kriza sigurno uticala na pad broja gazdinstava, pa da je COVID kriza samo poduprla taj pad. Evropska komisija mišljenja je da su najranjivija poljoprivredna gazdinstava srednje veličine, dok su ona manja istovremeno ekonomski manje zavisna.

Međutim, i ova studija, kao i brojne dosadašnje pokazuju da farme manje veličine ne iskorišćavaju dovoljno prednosti ekonomije razmera, niti ulažu u mehanizaciju, navodnjavanje, automatizaciju i pristupe tržištima.

Poljoprivrednici sve stariji

Još jedan problem sveprisutan u regijama EU je starost poljoprivrednih proizvođača. 

Više od 31 odsto svih gazdinstava vode poljoprivrednici stariji od 65 godina, dok je mladih samo šest odsto. Stoga je generacijska obnova fokus reforme ZPP-a u novom programskom razdoblju od 2023-2027. godine.

Međutim, prema rečima predstavnice udruženja "Obnovimo Evropu" nema dovoljno mera za privlačenje mladih ljudi u agrar. 

"Treba da poguramo mlade i ohrabrimo ih na inovacije", kazala je Elsi Katainen, pozivajući na veću fleksibilnost zemalja članica, kako bi to i učinile. 

Desničarski predstavnik Evropskog parlamenta Giles Leberton, istakao je ekonomski faktor kao onaj koji odvraća buduće poljoprivrednike, te poručio da u nekim strateškim planovima zemalja članica nema dovoljno fokusa na razvoj politika cena. On naglašava da je potrebno promovisati poljoprivredu kao tržišni posao.

Istraživanje "Budućnost evropskog modela poljoprivrede" u celosti možete preuzeti u dokumentu ispod teksta.