Neki od ovih poljskih i žetvenih robota već se uveliko primenjuju, dok su neki tek prototipovi, ali većina će biti na tržištu dostupna sledeće godine. Cene im se kreću od 10.000 evra pa naviše.
Land Care Robot autonomna solarno-električna višenamenska mašina za kultivaciju i obradu zemljišta američkog proizvođača "Directed Machines", sa gusenicama ili pogonom na sva četiri točka, opremljen priključcima za samostalno košenje, prskanje, obradu zemljišta, okopavanje, razgrtanje snega i još ponešto, sve uz korišćenje jeftine kombinacije dubinskih kamera, GPS-a i topološkim modelom verovatnoće za navigaciju u različitom okruženju, i sve kontrolisano jeftinim računarom Raspberry Pi 4, prodaje se po ceni od 14.800 američkih dolara.
Jedan je od tridesetak poljoprivrednih robota predstavljenih u prvom svetskom katalogu ove vrste, a koji je nedavno objavio portal Future farming.
Neki od ovih poljskih i žetvenih mašina već se uveliko primenjuju, dok su neki tek prototipovi, ali većina će se naći na tržištu (za kupovinu ili iznajmljivanje) dostupna iduće godine. Cene im se kreću od 9.995 do neverovatnih 590.000 evra, navodi Rene Koerhuis, specijalista za preciznu poljoprivredu objašnjavajući da je katalog pripreman u saradnji sa Međunarodnim forumom poljoprivredne robotike (FIRA).
Poslali su poziv svim zainteresovanim proizvođačima, od malih preduzeća do multinacionalnih kompanija, da prijave svoje kreacije, i bili prijatno iznenađeni velikim odzivom koji je obuhvatio gotovo 80 proizvođača iz 16 zemalja.
Robotizacija je očigledno globalni posao, komentariše Koerhuis, jer su svoje proizvode nominovali proizvođači sa svih strana sveta. Od Belgije, Danske i Holandije, preko Australije, Kanade, Kine do Sjedinjenih Američkih Država. Najviše je, bilo je logično, proizvođača iz SAD-a, njih sedam, ali na drugom mestu, iznenađujuće, je Holandija sa njih čak šest.
"Zapravo je postojao i sedmi holandski proizvođač koji je proizveo najverovatnije prvog komercijalno dostupnog poljskog robota ikad, Greenbot, ali je nedavno prestao sa proizvodnjom“, kaže Koerhuis.
Sledeća na top-listi najzastupljenijih zemalja je poljoprivredna velesila Francuska sa pet proizvođača ove vrste mehanizacije uključene u ovaj katalog.
Odabrane su mašine koje se ne temelje na standardnim traktorima (naknadno ugrađeni) s autonomnim autopilotom, pojašnjava Koerhuis, a pogodni za proizvodnju na otvorenom terenu gotovo svih vrsta useva, od žitarica do zelene salate ili šargarepe, ali i vinogradarskih i voćarskih vrsta, pa čak i za primenu u šumarstvu i održavanju urbanih parkova.
Katalog, svakako, ne može biti zaključen, jer se ova industrija ubrzano razvija i gotovo svakog meseca na tržište izbacuje poljoprivredne novitete, tako da će se mrežno izdanje ažurirati i dopunjavati.
Zanimljivo je da nema poljskih ili žetvenih robota od strane proizvođača traktora, koji sigurno sa zabrinutošću prate razvoj ovih tehnologija na tržištu i verovatno traže moguće partnere za saradnju ili razmišljaju o razvoju perspektivnih koncepata u budućnosti. Jer, neki od njih očigledno imaju za cilj da zamene današnje traktore i mašine u određenom trenutku, ocenjuje Koerhuis.
On dodaje da je u poslednjih 50-ak godina globalno gledano postojalo mnogo proizvođača traktora na tržištu, ali neki od njih su 'nestali' jer su ih 'pojeli' giganti u toj proizvodnji ili su jednostavno 'umrli' tihom smrću. Biće vrlo zanimljivo videti kako će izgledati slika proizvođača robota za 50 godina, zaključuje.
Na poljima Australije, Kalifornije, Kine, Nemačke, Holandije i Skandinavije veliki je broj aktivnih robota, ali prema podacima ZDNeta, Francuska je sa više od 10.000 jedinica verovatno zemlja sa najviše prodatih i korišćenih poljoprivrednih robota. Od ovog broja 99 odsto onih za mužu i uzgoj životinja, najmanje njih 100 je namenjeno suzbijanju korova, a 10 se primenjuje u vinogradarstvu.
Ali, u objavljenom katalogu obrnuta je 'statistika'. Većina ovde predstavljenih je namenjena kontroli populacije korova u poljoprivrednim usevima, za koje vlada sve veće interesovanje, što zbog preferiranja održive proizvodnje odnosno političkih i društvenih pritisaka za smanjenu upotrebu pesticida, što zbog smanjene mobilnosti ljudi usled ograničenja nametnutih Covid pandemijom, odnosno nedostatka radne snage za ručno uklanjanje koje se uglavnom primenjuje u ekološkoj proizvodnji.
Gugl i poljoprivreda: Robot Mineral promeniće način proizvodnje hrane?
Većina takvih robota se zasniva na kultivaciji useva odnosno mehaničkom uklanjanju sa ciljem eliminacije upotrebe herbicida u proizvodnji, ali druge mašine na osnovu informacija ugrađenih senzora uočavaju pojedinačne korove u redovima kulture na polju i ciljano apliciraju tačno određene doze herbicida čime se smanjuje njihova upotreba i do 95 odsto. Već se u eksperimentima testiraju roboti i za uklanjanje korova laserom ili mikrotalasima.
Visokoprinosne kulture kao što su neke salate, jagode, bobičasto voće, naročito borovnice, citrusi i vinsko grožđe sa poslovnog stanovišta su najprikladniji za robotizovano plevljenje, posebno na lokacijama sa strmim terenima, opasnim za veću mehanizaciju i ljude.
Postoji i dosta poljskih robota koji mogu preuzeti aktivnosti traktora, uključujući obradu zemlje, setvu, brigu o usevima i košenje. Ponekad ih slede oni za berbu na otvorenom, na primer, jabuka, špargli i jagoda. Kad smo već kod toga, dva od četiri predstavljena i komercijalno dostupna robota za berbu - beru jagode.
"U bliskoj budućnosti videćemo robote, čak i dronove za berbu brokolija, citrusa, karfiola, kivija, paradajza, krastavca, paprike, salate i drugo“, najavljuje Koerhuis dodajući da je ipak najistaknutiji u njihovom katalogu autonomni 'berač' kamena.
Katalog pogledajte na ovom linku
Veličina robota, izgleda, diktira i njegovu cenu, jer očigledno je da odgovara potrebnom ulaganju. Najmanji su dakle najjeftiniji, a cene mobilnih poljskih kreću se od 10.000 evra. Na primer, za 30.000 evra može se kupiti potpuno operativna bespilotna mašina za prskanje, košenje, transport i prikupljanje podataka u voćnjaku. Najjeftiniji košta samo 2.995 američkih dolara, ali nije mobilni terenski robot.
Daleko najveća investicija se odnosi na najvećeg poljskog robota u katalogu, za kojeg je potrebno izdvojiti 700.000 američkih dolara (oko 590.000 evra). Reč je o automatizovanoj platformi sa prilagođenom sejalicom, rasturačem đubriva i prskalicom za zaštitu useva.
"Čini se da poljoprivreda zaostaje za ostalim granama poput građevinarstva i rudarstva, gde su zakup i plaćanje po korišćenju usluga mašina postali standard. Ali, kako se potrošački proizvodi, a posebno usluge striminga, sve više temelje na pretplati ili plaćanju po upotrebi, sigurno ćemo videti sve više poljoprivrednika koji kupuju usluge 'bez korova' i 'bez bolesti' ili možda čak i usluge 'zdravih useva' od proizvođača robota i osiguravajućih inputa“ zaključuje na kraju za Future farming Rene Koerhuis.
Tagovi
Autorka
