Nemačka: Skok cena poljoprivrednog zemljišta - šta je razlog?

Otkupne cene poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj su za tri puta više, računajući od 2005., piše agrarheute. Statistika pokazuje da je te godine hektar u proseku koštao oko 8.700 evra, ali, 2019. ta cena dostigla 26.500 evra.

Istovremeno, prema nemačkom Ministarstvu poljoprivrede produktivnost agrarnog sektora povećala se za samo 22 odsto u istom razdoblju, što znači da se nagli rast cena ne može obrazložiti većom produktivnošću. Sa gledišta savezne vlade, špekulanti su ključni pokretač rasta cena jer ograničeni zemljišni resursi obećavaju dobar povraćaj i omogućuju im borbu sa malim poljoprivrednicima, koji su im u jednu ruku i konkurenti.

Nakon kraja Nemačke demokratske republike (DDR) velike su poljoprivredne zadruge u državnom vlasništvu ukinute i privatizovane. Prodaja velikih površina ubrzo je privukla nadregionalne ulagače, koji nemaju direktne veze sa agrarom, ali su uticali na rastuće cene tog resursa.

Velike kompanije povećale površine za 41 odsto

Ministarka poljoprivrede, Julija Klukner izjavila je da je jedino pokrajina Baden-Wirtemberg (jug Nemačke) u okviru svoje nadležnosti preduzela efikasne mere protiv takvih špekulacija. Tamo je vrednost pala za 1,9 odsto dok je, na primer u Brandenburgu (istok) skočila za čak 7,3 odsto. Optužila je ostale savezne države da su prekasno shvatile da su investitori drastično povećali cene od finansijske krize 2007. godine. Dodala je i da sve pokrajine imaju potrebne instrumente zemljišnog zakona, ali ih ne primenjuju dosledno.

Stoga je predložila protivmere, uključujući izmenu kod kupovine deonica farmi prilikom koje su kupci do sada mogli da uštede na porezu na promet nekretnin, a ovaj bi Zakon o zemljištu trebalo da stupi na snagu 1. jula. U razdoblju od 2007. do 2017. godine i tako već velika poljoprivredna preduzeća povećala su svoju površinu u proseku za 41 odsto.

Dalje, ona planira strože kazne zakupodavcima koji ne prijavljuju zemlju u zakupu. Smatra da mladi poljoprivrednici i novoosnovana gazdinstva moraju da imaju bolji pristup tom tržištu. Uz to, vlasti treba da razviju efikasne alate kako bi zaustavili povlačenje tog resursa iz poljoprivrednih delatnosti, što je uzrokovalo to da je od 1992. ta država izgubila čak 1,5 miliona hektara obradivih površina.

Resorna ministarka u svojoj Inicijativi za pošteno tržište poljoprivrednog zemljišta tvrdi da rastuće cene deficitarnih dobara ne bi bile neprimerene i neočekivane, ali je problem u tome što sve veći udeo prihoda pripada nepoljoprivrednim zemljoposednicima koji trenutno imaju u vlasništvu oko 60 odsto površina.

Ogromne razlike od regije do regije

Kada posmatramo Evropu, najskuplje poljoprivredno zemljište je u Holandiji i Italiji. Ali, tamo nisu primećene tolike razlike u cenama između regija kao u Nemačkoj. Osim već navedenih, jedan od razloga je i to da se ono pretvara u građevinsko te da se na njemu sve više grade vetroelektrane i postavljaju solarni paneli jer se tako može zaraditi više nego od poljoprivrede, navodi agrarheute. To takođe, uzrokuje skok cena čiji rast podstiču i investitori koji se ne bave poljoprivredom, pogotovo u istočnoj Nemačkoj.

U većini evropskih zemalja najskuplja je tamo gde je većinom u privatnom vlasništvu poljoprivrednika u odnosu na zakupljeno. Suprotno, tamo gde je više površina u zakupu, cene su niže. Ali, to se u načelu ne odnosi na Nemačku. Njihovi farmeri poseduju oko 38 odsto obradivih površina, dok je njih u Holandiji, Italiji i Irskoj čak 80 odsto u vlasništvu farmera.

Najviše cene zemljišta su u Bavarskoj gde poljoprivrednici za hektar plaćaju od 63.600 do 115 hiljada evra. Slede je Severna Rajna - Vestfalija sa 54 i Donja Saksonija sa 38 hiljada evra, a prema ekonomisti, Pavelu Cianu iz Centra evropske političke studije (CEPS) važan pokretač razlika regionalnih cena je produktivnost farmi.