Nemačka ministarka poljoprivrede predlaže odstrel vukova u nekim regijama

Nemačka ministarka poljoprivrede Julija Klukner, zbog sve veće štete uzrokovane napadima vukova, izjasnila se povodom lova na te divlje životinje u nekim regijama.

Prema njenim rečima, ne radi se o istrebljenju vuka, ali ako ne želimo da odustanemo od ispaše stoke u nekim regijama, mora da se deluje, piše topagrar. 

Nemačko udruženje poljoprivrednika poziva se na najnovije statističke podatke Federalnog centra za dokumentaciju i savetništvo o vukovima (DBBW), prema kojima su vukovi 2020. u Nemačkoj ubili gotovo četiri hiljade životinja na ispaši, tačnije, njih 3.959.

Ozbiljan rizik za stoku

U odnosu na prethodnu godinu, reč je o šteti većoj za 37 odsto. U zadruzi su upozorili da se broj napada vukova gotovo udvostručio u samo dve godine. Nastavi li se ovaj trend, životinje na pašnjacima biće u ozbiljnom riziku. U aprilu su iz tog razloga stočari protestovali na ulicama. 

Klukner je stoga tražila da u područjima gde ima mnogo vukova i gde njihova populacija nije ugrožena, treba hitno sprovesti regionalno upravljanje. Trenutno se u toj državi mogu loviti samo vukovi za koje je dokazano da su uprkos zaštitnim merama ubili, na primer, ovce.

Ali, u stranci Zelenih smatraju kako ona time želi da prikrije sopstveni neuspeh u poljoprivrednoj politici. Smatraju da je Nemačka već davno mogla da uvede nacionalnu premiju za životinje na ispaši, na primer, za jačanje ekonomskog položaja uzgajivača ovaca. 

Ministar poljoprivrede savezne države Meklenburg-Zapadna Pomeranija dr Til Bakhaus podsetio je kako ne postoji pravna osnova za ovakav lov na vukove. Smatra da tek kada Brisel potvrdi povoljan status očuvanja ove zaštićene životinjske vrste, mogle bi da se preduzmu mere za upravljanje populacijom. Kaže, kako je nekoliko puta zamolio Klukner da lobira u EU za ove aktivnosti ali, do sada se nije ništa desilo. 

Zaštićeni u Evropi

Vukovi su u Evropi zaštićeni čak i kada se pojave u naseljima, a prema Evropskom sudu pravde, odnosno Direktivi o staništima iz 2020. godine. 

Direktivu o staništima prvi je put usvojila EU 1992. godine i štiti preko 200 tipova staništa kao i preko 1.000 vrsta. Ona "osigurava očuvanje širokog raspona retkih, ugroženih ili endemičnih životinjskih i biljnih vrsta". 

Njome je odlučeno da se vuk koji zaluta "u blizinu ili u naselje ljudi, prolazi kroz takva područja ili se hrani ljudskim resursima, ne može da smatra životinjom koja je napustila svoje "prirodno okruženje" pa je stoga i dalje zaštićena.

Vuk je nekada bio nastanjen u celoj Evropi. U značajnim delovima svog izvornog područja, naročito u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, tu su vrstu ljudi sistemski lovili i konačno uklonili. Danas veće populacije postoje samo na Balkanu i u istočnoj Evropi, navodi euronatur.