Malinari uputili pismo Vladi i predsedniku države

Malinari, tačnije Udruženje poljoprivrednih proizvođača "Užice" iz Užica, udruženje "Limska dolina vilamet" Priboj, udruženje "Limska dolina" Prijepolje i udruženje poljoprivrednih proizvođača "Mačva" iz Šapca zbog neispunjenih obećanja od Ministarstva poljoprivrede Srbije i što niko iz Vlade neće da ih primi na razgovor, uputili su dopis ministru poljoprivrede, premijerki i predsedniku države.

Pismo prenosimo u celosti:

"Uvažena gospodo iz vlasti, prošlo je dva meseca od kako smo Vam uputili direktno pismo sa molbom da se pomogne u rešavanju problema oko cene maline za rod 2018. godine. U pismu smo izneli samo golu istinu i na najiskreniji način postavili pitanja na koja ni do danas nismo dobili nikakave odgovore. Prošlo je bezmalo šest meseci od kako su se održali protesti malinara u Prijepolju. Šta su bili ciljevi učesnika protesta, to dobro znamo i znamo da znate. Kako su se završili protesti to je takođe poznato. Ni do dana današnjeg od istih predstavnika vlasti koji su ispred države davali obećanja o akontnoj ceni maline koja je trebala da bude od 125 rsd sa tendencijom 150 do 160 rsd po kilogramu nije se rešilo ništa, osim što su se nagomilala dugovanja, a sa njima i egzistencijalni problemi. Obećanja od pojedinaca iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja su stizala u junu ove godine pod izgovorom da će se naći rešenje za neizvesnu situaciju ostala su na nivou mrtvog slova na papiru i praznih reči koje su poslužile da se problemi odlože, dobijajući na vremenu, a u korist ličnih ciljeva pojedinih hladnjačara, političara i podguznih muva svake vlasti.

Obraćali smo se više puta i u svakom pisanom dopisu postavljali ista i važna pitanja, gde smo uz obrazloženja ukazivali na posledice koje će biti proizvod neizvesne i bezobrazno niske cene maline, koja je podmuklo ponuđena proizvođačima, pritom ne mareći za ljude i porodice koje primarno žive od ove vrste posla. Posledice su već viđene u šta svi imamo danas priliku da se uverimo. U obrazloženja kako, ovom prilikom nećemo ni ulaziti, jer smo to mnogo puta obrazlagali i izlagali i nadali se da će neko ipak imati volje da se suštinski pozabavi celokupnim problemom, ali kao što izreka kaže: Obećanje ludo radovanje. Vreme je prošlo, malina brana ili neobrana, ostala je samo priča za novine ponegde za javnost, vruća tema udruženja i poljoprivrednika koji od ovog posla žive, a "kajmak" poskidaše hladnjačari, političari, a malo dadoše i podguznicima da budu blizu i da drže priču ... na slavskim trpezama uz jelo i piće o "realnom", bacajući prašinu u oči "velikim vernicima".

Vreme prolazi, a u međuvremenu se nagomilavaju računi za komunalne režije, struju, računi za neplaćen ogrev, porez, kreditna dugovanja i pogoršavanje situacije koja ništa dobro ne obećava, a gde se u javnosti ističe STOGODIŠNJICA VELIKOG RATA u kome su ginuli naši preci ostavljajući kosti na bojnom polju za slobodu, čast i Otadžbinu verujući da će svojim pokolenjima ostaviti slobodnu državu ponosnih građana koji će moći da žive od svoga rada. A danas nažalost imamo sliku da je sve suprotno od onoga što je dobro i što je obećano kada su se prikupljali sigurni glasovi i kada su se vodile kampanje da se popune stolice u vlasti sa lažnjacima koji prazno zveče.

Obećan je Nacionalni savet za malinu, formirana je Radna grupa i... Šta i šta? Ništa; zapravo jedno veliko nšta! Posle osam meseci od svega toga imamo samo ostavke pojedinih članova Radne grupe i prazne sastanke koji su potrošili vreme i novac na dnevnice i putne troškove. Radnu grupu napuštaju stručnjaci, još malo će i poljoprivrednici, a ostaće interesedžije, podobnici kojima je prava čast i zadovoljstvo što su tu gde su i koji su po svemu sami sebi dovoljni, dok će se malina plaćati po 100 dinara proizvođačima, a izvoziti za 270 dinara i tako...

I posle svega, pod izgovorom da se vodi "mudra" politika u kojoj profitiraju pojedinci i kvazi elita, koja će se još neko vreme potkupljivati, verovatno dok se ne rasproda zemlja, državni resursi i slično, ne ostaje ništa drugo nego da se pruži otpor svih radnih ljudi udruženih u udruženja boreći se za svoje pravo, a to je da rade i od poštenog rada žive. Možda zvuči idealistički, ali je tako, jer mi smo naučili da živimo, gospodo iz vlasti, od poštenog rada obrađujući svoju zemlju pod Turcima, Austrougarima i Nemcima i sve sa našim izdajnicima - njihovim podanicima.

Svesni činjenice da nemiri, javni protesti predstavljaju krajnje ishodište na oglušavanje i krajnje bezobrazno ponašanje predstavnika vlasti, sasvim je sigurno da će protesti biti uskoro.

Od vas više ništa i ne očekujemo, a ako vas kojim slučajem zanima šta nas muči uzmite brojne dopise koji u vašoj arhivi sakupljaju prašinu pa pogledajte ŠTA JE TO?!

Mi smo se udružili, zato udruženja i služe, da se borimo za zdrave interese okupljenih ljudi u udruženju i prema tome ćemo se i vladati i nećemo čekati!"

Autor: Zvezdana Gligorijević