Uprkos pandemiji nemački poljoprivrednici i ove godine očekuju radnu snagu i to većinom iz istočnoevropskih zemalja.
Svake godine sezonski radnici odlaze u Nemačku kako bi brali špargle i jagode, a većina ih je iz istočnoevropskih zemalja. Berba samo što nije pa se i radna snaga uprkos Covidu-19 već uputila u tu zemlju.
Za poljoprivrednike je ovo već druga sezona u pandemiji, a kako piše DW, ovoga puta dobro su se pripremili. Ipak, uz određenu dozu nervoze.
"Ove godine možda malo više znamo šta možemo očekivati", oprezan je poljoprivrednik Kris Hensgens koji obično zapošljava oko 150 radnika. Napominje kako prošle, u martu nisu ništa znali, a mesto u kom se nalaze je pre godinu dana bilo žarište virusa.
"Nakon što je izbila epidemija, troje od deset sezonskih radnika koji su u to vreme već bili na farmi odmah su se vratili kući, u Rumuniju", kaže on.
Nakon toga uveden je lockdown pa novi radnici nisu mogli ni doći. Kasnije je farmerima ipak dozvoljeno da dovedu radnike, ali o svom trošku. Ovu su porodicu karte koštale 10.000 evra, a kažu, neke su i propale.
Na ovom gazdinstvu brinu o higijenskim pravilima. Svaki objekat za smeštaj radnika ima četvorokrevetne sobe, zajedničku kuhinju, dnevni boravak i sanitarne čvorove. Međutim, nemaju dovoljan kapacitet za sve pa imaju i kontejnere. Radnicima je osiguran kuvani obrok, a biće podeljeni u grupe, bez međusobnog mešanja. I u hodnicima objekata za stanovanje se nalaze prepreke kako ne bi došlo do kontakta.
Hensengensovi su svesni da će morati redovno da testiraju zaposlene, verovatno o svom trošku, a što ih je prošle godine koštalo 7.000 evra.
"Jedan od njih je tada bio pozitivan", kaže Hensgens pojasnivši da je u kontejneru boravio u 14-dnevnom karantinu.
"Troškove je trebalo nadoknaditi država. Ali, taj novac do danas nismo dobili", komentariše ovaj poljoprivrednik.
Što bi se dogodilo ako bi se neki sezonski radnik ozbiljno razboleo?
"Bio bi prebačen u bolnicu jer smo za sve naše ljude sklopili privatno zdravstveno osiguranje", kaže Arne Hensgens. Ali, ovakvi su primeri izuzetak jer "sezonci" u poljoprivredi koji u Nemačkoj ne rade više od 70 dana godišnje, izuzeti su od sklapanja obaveznog osiguranja. U tom razdoblju ni radnik ni poslodavac ne moraju plaćati inače obavezne doprinose za zdravstveno, penziono i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
U 2020. to je razdoblje produženo na čak 115 dana, tako da su se sezonci ređe morali da se smenjuju. Farmeri bi voleli da tako bude i ove godine, ali Ministarstvo rada ne dopušta. Njihovu odluku podržava i Sindikat radnika koji zahteva da sezonski radnici u poljoprivredi budu zaposleni od prvog dana, i da moraju da uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. Veliki broj od oko 350.000 njih u agraru širom Nemačke angažovan je u vrlo lošim uslovima. To se prvenstveno odnosi na plate, a pojedinci rade i do 13 sati dnevno.
U Nemačku nikad više, ni na odmor! Sezonci razočarani i u strahu od represije
Na farmi špargle porodice Hensgens radni dan traje između osam i devet sati, a plaćeni su po (zakonom propisanom) minimalcu od 9,50 evra na sat, plus bonus koji zavisi od količine špargle odnosno jagoda koje uberu. Radnik od toga plaća 200 evra za povratnu kartu kući, a za smeštaj još devet evra dnevno.
"Zavisno od učinka, naši ljudi mogu mesečno da zarade i do 2.500 evra", kaže Arne.
"Obično se kaže da svako može da bere jagode ili špargle. Ali to nije istina. Kod nas dolaze ljudi koji to stvarno znaju da rade i mi mnogo toga preduzimamo kako bismo ih doveli, ali i zadržali", zaključio je.
Tagovi
Autorka
