Krajnje je vreme za ozbiljnu agrarnu politiku

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški sastao se juče, 12. februara 2016. sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja u Vojvodini, a povod je bio da se razmotri način na koji se mogu zaštiti narušena prava poljoprivrednika proistekla iz Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Poljoprivredna udruženja, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku u Pokrajinskoj vladi su: Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine - Miroslav Kiš, Regionalna kancelarija za ruralni razvoj Subotica - Pavle Kujundžić, Udruženje Futoški kupus - Goran Puača, Vojvodina Agrar - Mihajlo Kun, Opštinsko udruženje poljoprivrednika Stara Pazova - Jaroslav Fabri, Vršački Ratari - Zlatko Zarkula, Udruženje poljoprivrednika Stajićevo - Dragan Kleut i Klub 100P+ - Vojislav Malešev.

Poljoprivredno zemljište bilo je prva tema sastanka

Potpredsednik Bogaroški je nakon sastanka u svojoj izjavi medijima istakao da je tokom današnjeg susreta, koji je imao sa reprezentativnim udruženjima poljoprivrednika, koja su se odazvala za razgovor, obuhvaćeno više tema. "Prva tema o kojoj je bilo reči je u vezi sa problemima oko primene Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji su već sada evidentni, pogotovo kada je reč o pitanju prava na žalbu na postupke licitacije, koje će se uskoro otvoriti ako se ne nađu rešenja na nivou Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili ukoliko Zakon ne bude izmenjen", istakao je potpredsednik Bogaroški.

Kako je potpredsednik Pokrajinske vlade i resorni sekretar još naveo, razgovarano je i o restituciji zemljišta, jer je izmenama Zakona predviđeno da ukoliko se promeni vlasnik na državnom zemljištu kroz postupak restitucije, biće dužan da trpi zakup zasnovan na svom zemljištu do isteka ugovorenog zakupa.

Razgovaralo se i o subvencijama

"Ove godine se suočavamo sa tri puta manjim subvencijama, a gde pritom u regionu nemamo manju subvenciju od 200 evra po hektaru. Bilo je reči i o obećanju Ministarstva poljoprivrede da će odmah po usvajanju izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu krenuti da radi na nacrtu novog zakona, koji treba da utvrdi zaštitne mehanizme za naše poljoprivrednike prilikom kupovine zemljišta kupaca iz inostranstva od 1. septembra 2017. godine. Dakle, vreme curi i ovo je krajnji momenat da se krene u taj posao, krajnje vreme da se vodi ozbiljna agrarna politika i krajnji je momenat da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede opredele budžet u skladu sa Zakonom. Dakle minimum pet posto republičkog budžeta kako bi se ljudima isplatile subvencije, koje su im neophodne da bi uopšte mogli da funkcionišu i istrpe bilo kakvu vrstu konkurencije. Novca u republičkom budžetu nikada nema dovoljno, ali sam siguran da u preraspodeli postojećih sredstava mogu da se nađu sredstva, a ne spuste naše poljoprivrednike na najnižu direktnu subvenciju koja postoji na teritoriji Evrope. Znači jedva 35 evra, uz to da malo častimo, u odnosu na 200 evra u okruženju. To je nešto što neće moći da se izdrži i što će dovesti do ozbiljnog pada poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini", predočio je u svojoj izjavi potpredsednik Bogaroški.

Raspored sredstava treba da uvaži i potrebe poljoprivrednika i realnost

"Vlada Republike Srbije može da reaguje tako što će uraditi rebalans i sredstva sa kojima raspolaže rasporediti na način da uvaži i potrebe poljoprivrednika i realnost, koju nam nameće okruženje. Takođe, poljoprivrednici moraju da vode računa o svojim interesima. Nije na Pokrajinskom sekretarijatu da usmerava u bilo kom pravcu. Naša obaveza kao državnog organa, uostalom i obaveza Ministarstva poljoprivrede jeste da ih realno obavesti o onom što ih čeka u njihovoj agroekonomskoj godini u toku 2016. godine, a poteze koje će preduzeti zavise od njih, a Pokrajinski sekretarijat im uvek stoji na raspolaganju i pomogne u profilisanju njihovih zahteva ukoliko ih bude", naglasio je potpredsednik Bogaroški.

Ovom prilikom je napomenuo i da je neophodno ubrzati proces akreditacije, kako bi mogla da se povuku sredstva Evropske unije. Prema rečima potpredsednika Bogaroškog mi ta sredstva već godinama gubimo i tu su koraci veoma mali. Kako je objasnio, pritom, ako ta sredstva i budu dostupna našim poljoprivrednicima u 2016. godini, "ta sredstva nisu, niti mogu biti zamena za ukidanje direktnih subvencija ni po nameni, a ni po visini".

Kiš smatra da su poljoprivrednici cele zemlje ugroženi

Miroslav Kiš, predsedavajući Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine istakao je da je stav ovog udruženja da su, kada je reč o subvencijama, poljoprivrednici cele naše zemlje više nego ugroženi. Kada je reč o državnom poljoprivrednom zemljištu, više od mesec dana da je Zakon donesen, ali nema i podzakonskih akata. "Po nama Zakon se ne može primeniti, ali imamo utisak da lokalne samouprave rade mimo Zakona i da će biti problema. Programi neće biti na vreme doneti, a lokalne samouprave kada Zakon bude primenjen biće uskraćene za sredstva koja ih pripadaju", kazao je Kiš i ponovio da je neprihvatljivo da 220.000 gazdinstava ostane bez subvencija u 2015. godini, a da ispadne kriva Asocijacija sve usled loše agrarne politike.

"Naredni korak, biće tribine o aktuelnoj situaciji u ovoj oblasti, zajedno sa nadležnima, kako bi došli do rešenja i zaustavili gubitke koje kao društvo, sada na ovakav način imamo", dodao je Kiš.

Dragan Kleut, predsedavajući Udruženja poljoprivrednika Stajićevo izneo je da je ovaj susret rezultat velikog nezadovoljstva koje proističe iz odnosa i primene mera koje Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede sprovode zadnje tri godine u politici prema domaćim poljoprivrednicima. One su se direktno loše odrazile na poljoprivrednike srednjih i malih gazdinstava.

Nekonkurentni zbog subvencija

"U situaciji gde nam se smanjuju subvencije kao domaćim poljoprivrednicima, i gde će jedan broj ljudi biti favorizovan od strane druge države, postavlja se pitanje Vladi Republike Srbije kakva će biti i demografska slika u tom delu Vojvodine za narednih deset godina. Nemamo mi ništa protiv stranih investicija, ali imamo protiv ovakvog Zakona koji je pravljen za strane kompanije na osnovu nekog investicionog plana. Mi poljoprivrednici ćemo pokušati i dalje da se organizujemo ali sa subvencijama koje su nam namenjene nećemo biti ravnopravna konkurencija u regionu. Tražićemo sastanke sa nadležnima povodom ovih mera i dalje se udruživati u cilju ostvarivanja interesa koje smo postavili", rekao je Kleut.