Koliko vode treba za proizvodnju koje namirnice?

Porast populacije i klimatske promene stavljaju pritisak na vodu potrebnu za poljoprivrednu proizvodnju, ali solarni sistem za navodnjavanje može smanjiti količinu koju poljoprivrednici koriste - istovremeno usporavanjem emisije gasova staklene bašte.

Poljoprivreda učestvuje sa 70% svetske potrošnje vode, ali sa globalnom populacijom, za koju se očekuje da će porasti do devet milijardi do 2050. godine, potražnja za ovim već oskudnim resursom će se povećati za očekivanih 55%. Za suve klime ovo je ogroman izazov, posebno za poljoprivrednike i one koje hrane.

"Te zemlje moraju da proizvode hranu, pa je efikasnija upotreba vode ključna za budućnost", rekao je dr Luis Narvarte, vanredni profesor na Tehničkom univerzitetu u Madridu, u Španiji, koji proučava veze između vode i energije, piše Horizon, EU časopis.

Smanjiti potrošnju vode i fosilnih goriva

U međuvremenu, klimatske promene uzrokuju porast temperature u svetu, uzrokujući više stresa vodi, koja je dostupna u suvim područjima, a sama aktivnost navodnjavanja takođe je problem, jer poljoprivredni sektor sagoreva ogromne količine fosilnih goriva kao što je dizel za pumpanje vode oko poljoprivrednih gazdinstava.

"Ako ne smanjimo potrošnju vode i tradicionalne energije (fosilna goriva), naš sistem hrane neće biti održiv", rekao je Narvarte, koji je i koordinator projekta konzorcija MASLOWATEN koji finansira EU, a koji je razvio solarni sistem za navodnjavanje, koji može proizvesti 30% smanjenje potrošnje vode.

Na fotografiji možete videti količinu vode koja je potrebna za proizvodnju jednog kilograma pojedine namirnice.
* plava kapljica označava 500 litara vode
* namirnice po redu su: povrće, voće, mleko, žitarice, jaja, piletina, svinjetina, orašasti plodovi, govedina

Sistem prepoznaje koliko je vode potrebno i kada

U sistemu se na farmi postavlja niz solarnih ploča, poznate kao fotonaponska polja. Omogućuje pametan sistem navodnjavanja, koji tačno kaže poljoprivrednicima koliko je vode potrebno i kada, smanjujući potrošnju vode i oslanjanje na fosilna goriva.

Narvarte kaže da je ukupna snaga potrebna za navodnjavanje u južnoj Evropi (uključujući Portugal, Španiju, južno od Francuske, Italiju, Hrvatsku, Bugarsku, Grčku, Rumuniju, Makedoniju i Maltu) 16 GW. On misli da bi to zamenjeno solarnom energijom moglo nadoknaditi više od 16 miliona tona CO₂ godišnje.

"Osmislili smo rešenje kako bismo iskoristili maksimalnu produkciju sunčeve energije tokom leta kada je poljoprivrednicima potrebno najviše vode", rekao je Narvarte.

Smanjuju se troškovi energije

Ključ uspeha sistema je njegova sposobnost da ponudi 75% uštede na trenutnim troškovima energije za navodnjavanje.

"To je glavni pokretač da dospe na tržište", objasnio je Narvarte. "Španija je trošak za navodnjavanje u posljednjih 10 godina povećan za 600%." To je zbog toga što su se povećale tarife za električnu energiju, a veće temperature zahtevaju više vode na poljima, kako bi poljoprivrednici mogli uzgajati svoje useve.

Jasno vidimo posledice klimatskih promena, ističe Vitorio Marleto.

Tržište vredno devet milijardi evra?

Narvarte očekuje da potražnja za solarnim sistemima za navodnjavanje stvara globalno tržište vredno devet milijardi evra. Projekat se već širi širom Španije, a takođe je postavio pilote u Italiji, Maroku i Portugalu - regionima koji su takođee pod velikim rizikom od porasta temperature.

Međutim, potencijal za solarnu energiju za smanjenje potrošnje vode veći je od samog navodnjavanja na farmi, kaže Vitorio Marleto (Vittorio Marletto), rukovodilac istraživanja agrometeorologije u Regionalnoj agenciji za prevenciju, zaštitu životne sredine i energetike u Emiliji Romanji (ARPAE) u Italiji. On misli da fotonaponske ploče, koje su na vrhu rezervoara, mogu igrati ulogu u sprečavanju isparavanja, a istovremeno osiguravaju energiju potrebnu za pumpanje vode poljoprivrednicima pre ulaska u njihove pojedinačne sisteme navodnjavanja.

Ipak, kako bi se efikasno uhvatili u koštac sa budućom vodenom krizom, Marleto smatra da bi regionalne vlasti trebalo da znaju više o dugoročnoj dostupnosti kiša.

"U severnoj Italiji nalazimo se u sredini vodne krize i doživljavamo vrlo dugu sušu. Čekali smo kišu tokom oktobra, jer nije bilo ničega, što je vrlo neobično", rekao je. "Jasno vidimo posledice klimatskih promena."

Sezonska prognoza

Marleto je deo projekta MOSES, koji finansira EU, koji kombinuje vremenske prognoze sa podacima satelita i meteoroloških stanica, a zatim ih dodaje regionalnim informacijama o usevima, isporuci zemljišta i vode. Sve to prolazi kroz sistem analize koji daje sezonsku prognozu koja pomaže lokalnim telima u upravljanju vodom za navodnjavanje i smanjenju ukupnih troškova energije. Cilj istraživanja MOSES je da se poboljša pristup vodi na gazdinstvima, a pomažući korisnicima tih voda da bolje planiraju i upravljaju isporukom vode tokom suša i vrućih vremenskih uslova.

Taj pristup će postati sve važniji u zaštiti useva, ne samo u smislu osiguranja dovoljne količine vode, nego i u izbegavanju bolesti povezanih sa toplinom, koja može da uništi cele useve.

"Visoke temperature stimulišu rast gljivica na kukuruzu", rekao je Marleto. "Dobijate nisku količinu kvalitetnog roda, dok ne možete prodati ostatak, jer je otrovan".

Osim toga, to će pomoći zaštiti suvih regiona od prirodnih katastrofa, budući da regionalne vlasti mogu bolje da planiraju , ako se očekuje suša ili toplotni talas.

Foto: MASLOWATEN