Kineski ministar poljoprivrede nalazi se u trodnevnoj poseti Srbiji. Prvog dana obišao je Topolu, gde je isprobao hranu i vina sa ovog područja. Cilj posete je izvoz Srbije na kinesko tržište.
Teoretski, pa i u praksi, u Kinu bi mogla da se izveze sva hrana koja se proizvodi u Srbiji. Da li će se želje ostvariti zavisi od konačnog ishoda posete delegacije Kine koju je početkom nedelje u Srbiju doveo njihov ministar poljoprivrede Han Čanfuo. Srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, opisao je ovu pretpostavku na primeru šljiva.
"Kada bi svaki Kinez dnevno pojeo jednu šljivu koja se odgaji u Srbiji, pojeli bi celokupan rod za šest dana", naveo je Nedimović objašnjavajući veličinu kineskog tržišta.
Kinezi su zainteresovani za hranu iz Šumadije, što pokazuje poseta visoke delegacij iz najmnogoljudnije zemlje sveta. Za reprezentativni region odabrana je Topola kod Kragujevca. Predstavljeni su im meso, suvo voće, zatim prerađivački pogoni za pravljenje zimnice, farme krava i junadi i vina.
"Ministar Čanfuo najviše je pitao o vinima, mada smo ubeđeni da će prerađivački sektor takođe imati šansu za kineskom tržištu", izjavio je Dragan Jovanović, predsednika Skupštine opštine Topola.
Ministar Han Čangfuo, za koga u Topoli kažu da je među deset najmoćnijih ljudi u Kini, nije davao izjave novinarima. Isprobavao je kuvanu rakiju, domaće specijalitete, razgledao asortiman zimnice koji se pravi u fabrici za preradu voća i povrća u Jarmenovcima. Njegova pitanja domaćinima bila su koncizna i kratka, a posebno ga je interesovalo ko nasleđuje gazdinstvo.
Kineska delegacija na farmi krava
Umesto njega, odgovore su davali domaći zvaničnici. Najavili su potpisivanje memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede, koji će biti osnov za dalje uklanjanje birokratskih barijera kako bi otpočela trgovina sa Kinom, uključujući i oblast poljoprivrede.
"Jedno od važnih pitanja je kako da kineski investitori dođu u Srbiju i otvore prerađivačke kapacitete. Poljoprivreda bez prerađivačke prehrambene industrije ne može da funkcioniše. Iz Srbije već izvozimo na tržište Kine određene vrste poljoprivrednih proizvoda, ali to su mali kontingenti, a nama je cilj da strateško partnerstvo Srbije i Kine koje postoji pretvorimo u ekonomiju i brojeve. U ovom sporazumu ne postoje kvote, već ćemo se tržišno ponašati. Kinezi su zainteresovani za juneće i jagnjeće meso, kao i za voće", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Dodao je da je ostalo da se usklade sertifikati za mleko, mleko u prahu i mleko za bebe. Dodatna usaglašavanja biće najverovatnije urađena u prvoj polovini godine sa Generalnim inspektoratom za bezbednost hrane.
Kineski ministar poljoprivrede je u vinariji Aleksandrović želeo da sazna koja tehnologija se koristi za pravljenje vina, da li imaju sopstvene vinograde, koje vrste grožđa gaje. Božidar Aleksandrović već četiri godine izvozi svoja vina na kinesko tržište. Od 25% boca koje izvozi, jedan deo odlazi u Kinu.
"Ne radi se naravno o milionima boca, već o kvalitetnim vinima čije se pošiljke ne mere brodovima već kontejnerima. Sa rastom standarda u Kini dolaze i lepe stvari. Kinezi u poslednjih desetak godina vole lepe i skupe stvari, kvalitetne proizvode i otuda njihovo interesovanje za takvom robom. Ako mislite da će Kinezi da kupuju jeftinu robu, varate se. Njih ne zanima kvantitet. Oni itekako vole kvalitet", rekao je Aleksandrović.
Sudeći po njegovim dosadašnjim iskustvima, Kinezi vole crvena vina zbog celog imidža i priče koja one nose u sebi.
"Vole vina sa voćnim ukusima i mirisima. Njima je važan i taj deo o antioksidativnim svojstvima crvenih vina. Šumadija ima dobru reputaciju i zaista smo na dobrom putu da izgradimo veliko ime ne samo u Kini, već i u Rusiji i Zapadnoj Evropi", dodao je Aleksandrović.
U Šumadiji se godišnje proizvede oko dva i po miliona boca vina. Najviše ih je komercijalnih, oko milion i po. Ostatak, u koji spadaju visoko kvalitetna i ekskluzivna vina, pravi se u porodičnim vinarijama u okolini Topole. Topola je poznata kao voćarski kraj, iz koga se godišnje na rusko tržište izveze voća u vrednsoti od oko 20 miliona evra. Takođe, u poslednje vreme podstiče se otvaranje farmi za tov junadi.
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
