Kina i SAD, dva najveća zagađivača u svetu, potpisale su juče sporazum o klimi na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku. Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da rekordni broj od 171 države prisutne na potpisivanju sporazuma predstavlja "pobedu" nad štetnim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte.
Kina i SAD, dva najveća zagađivača u svetu, potpisale su juče sporazum o klimi na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da rekordni broj od 171 države prisutne na potpisivanju sporazuma predstavlja "pobedu" nad štetnim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte. "Hitnost situacije postaje sve izraženija", rekao je Keri ocenivši ceremoniju potpisivanja sporazuma istorijskom.
Sporazum je prvi potpisao francuski predsednik Fransoa Oland, koji je pozvao zemlje Evropske unije da pokažu primer i do kraja godine ratifikuju sporazum kako bi što je pre moguće stupio na snagu. Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Cejzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama.
Nikolić je pre potpisivanja rekao da ovaj dan može mnogo značiti za budućnost Zemlje i izrazio nadu da će sporazum o klimi biti podsticaj za dalju saradnju i na političkom nivou. "Prvi put se Ujedinjene nacije konsenzusom dogovaraju o budućnosti Zemlje, bez iskazane sebičnosti jedne države prema drugoj, bogate prema siromašnoj ili kako se sve dele u svetu. Ja očekujem da to bude podsticaj za saradnju i razumevanje i za dogovore i na drugim, posebno političkim nivoima, na kojima dosad nema ovakve saglasnosti", rekao je Nikolić. On je istakao da je "ovo svečani dan" koji može mnogo da znači za budućnosti ako postoji iskrenost svih potpisnika Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. "Time će se obezbediti budućnost, zato što je očigledno da se broje sekunde kada ćemo imati potpuno promenjenu klimu, klimu na koju ne samo da nismo navikli već u kojoj nećemo moći da živimo mi, a tek našoj deci i unucima niko ne predviđa život u ovakvim uslovima na Zemlji, osim pod nekim staklenim zvonom", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je rekao da su neracionalnim korišćenjem, neracionalnim zagađivanjem i borbom za profit po svaku cenu, zemlje koje su danas razvijene upropastile klimu na zemlji i dodao da će pariski sporazum zaustaviti razvoj nekih zemalja u razvoju, ali i dodao da se i u diskusiji čulo da su razvijene države spremne da ulažu u nerazvijene države, da im pomognu da prebrode period u kojem neće moći da koriste prljavu tehnologiju i da emituju štetne gasove.
Pomoć zemljama u razvoju trebalo da bi da bude oko 100 milijardi dolara godišnje 2020. godine, kada sporazum stupa na snagu. Pored održavanja globalne temperature, sporazum podrazumeva i borbu protiv žive koja preti poljoprivrednim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima i morskim resursima. Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na preorijentisanje svetske privrede na druge izvore energije koje nisu fosilne, kao što ugalj, gas ili nafta, koje dominiraju kao energenti u celom svetu. Dokument preporučuje razvoj obnovljivih izvora energije, što će uticati na uštedu u ekonomiji i zaštitu šuma.
Zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, koji je jedan od uzročnika globalnog zagrevanja, a revizija emisije tih gasova će se sprovoditi svakih pet godina, počev od 2025.
Protokolom iz Kjota iz 1997. godine ograničena je emisija štetnih gasova u bogatim zemljama, što je do sada uticalo na prosečnu temperaturu tla od oko tri stepena, a na ovogodišnjoj međunarodnoj konferenciji dogovorena je ograničena emisija štetnih gasova na globalnom nivou. U pariskom sporazumu, postignutom 12. decembra, razvijene zemlje se pozivaju da ulažu dodatne napore u smanjenju emisije štetnih gasova.
Foto:pixabay.com
Izvori
Tagovi
