Kamerun - zemlja kakaa, šuma i fudbala

Iako favorit, Kamerun je izgubio od Švajcarske primivši gol u 48. minutu igre. "Neukrotivi lavovi", kako Kamerunci nazivaju nacionalni tim, propustili su brojne šanse u borbi protiv "sajdžija", a sutra, 28. novembra, odmeravaju snage sa srpskom reprezentacijom.

Iako se ne smatraju za svetske favorite, Kamerun je itekako popularan u fudbalu na afričkom kontinentu. Kvalifikovao se ukupno osam puta na Svetsko prvenstvo - 1982., 1990., 1994., 1998., 2002., 2010., 2014. i ove 2022. više nego bilo koja druga afrička nacija.

Good morning. pic.twitter.com/SlBWk3E0SG

— Gary Al-Smith (@garyalsmith) November 21, 2022

Takođe, prvi je afrički tim koji je uspeo da stigne do četvrtfinala na Svetskom prvenstvu i to 1990. "Najvažnija sporedna stvar na svetu" je itekako bitna u ovoj zemlji i deo je nacionalnog identiteta.

Kao kakao

Međutim, ono što još "gradi" naciju Kameruna jeste poljoprivreda koja donosi jednu trećinu izvozne zarade i angažuje oko 70 odsto radno aktivne populacije i čini čak 80 odsto BDP-a. Druge dve trećine izvoza čini nafta.

U setvenoj strukturi dominiraju usevi pod pasuljem, krompirom, kukuruzom, maniokom, uljanom palmom, kikirikijem, prosom, bananom, biljkom penjačicom - jamom. Najviše se izvozi rezano drvo, pamuk, kafa i kakao, pri čemu mali poljoprivrednici najviše doprinose ovoj proizvodnji. 

Kamerun se svrstava među najveće svetske proizvođače kakao zrna - tačnije 4. u svetu, koji se uzgaja uglavnom na jugu zemlje. Na godišnjem nivou proizvedu između 280.000 i 290.000 tona, a taj sektor zapošljava preko 400.000 radnika. Prepoznajući važnost ove proizvodnje, kamerunska vlada najavila je ambiciozne ciljeve od 600 000 tona kakaa do 2025. i udvostručenje ove količine do 2030. godine.

Robusta kafa, koja čini većinu useva ove kulture u državi, uzgaja se i u južnim toplim i vlažnim delovima zemlje i na zapadnoj visokoj visoravni, gde se takođe uzgaja kafa arabika. Na severu zemlje ipak najvažniju ulogu ima pamuk za čiji uzgoj poljoprivrednici primaju podsticaje, uz koje su im omogućene razne vrste edukacija u cilju povećanja proizvodnje. Ujedno je to i jedina poljoprivredna grana nad kojom postoji državni monopol.

Uprkos svim potencijalima, kako ocenjuje FAO, njihova poljoprivreda suočava se sa mnoštvom izazova, čime se ugrožava kapacitet zemlje da obezbedi dovoljne potrebe za hranom.

Istorijske veze i ugroženost uvozom

Kao zemlja u Gvinejskom zalivu, graniči se sa Nigerijom, Čadom, Centralnoafričkom Republikom, Kongom, Gabonom i Ekvatorijalnom Gvinejom. Do Prvog svetskog rata bila je nemačka kolonija, koja je kasnije podeljena između Britanije i Francuske. Kako su postojale kao dve nezavisne države, 1961. godine britanski i francuski Kamerun su se ujedinili u jednu nezavisnu državu. 

Zbog "kolonijalnih" veza, Francuska je značajan trgovinski partner ove afričke zemlje. Međutim, tek je treća u nizu. Najveći uvoz Kamerun ostvaruje iz Kine (2,02 biliona dolara), pa iz Nigerije, a u velikoj meri prisutan je i uvoz iz Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Najveći uvoz je povezan sa brodskom industrijom, a tu je i pirinač, pšenica i lekovi. 

Cameroon whose president lives in Switzerland signed a free trade deal with EU, now EU dumps cheep GMO product in Cameroon. Most Cameroonian farmers can't even sell their onions or tomatoes. In reverse, Cameroonians agro-products can't pass threshold for EU. AGRICULTURE SUICIDE. pic.twitter.com/8527eD7liZ

— AfricaDigest (@africlandpost) December 16, 2018

Godine 2005. uvoz jeftinih smrznutih pilića ili njihovih manje vrednih delova takoreći je potpuno uništio živinarstvo ove države. U "Ulici smrznutih pilića" bilo je nanizano meso živine koje je ležalo na zemlji.

"Mnogi domaći seljaci su svoje piliće prodali po damping cenama, jer više za njih nisu mogli da zarade", rekao je tada za Dojčevele Tilder Kumiši iz kamerunske građanske inicijative. Analize su pokazale da 83 odsto toga mesa nije za ljudsku ishranu, najveći deo isporuke došao je iz Evropske unije.

Slično se desilo i sa uvozom povrća.

Samoodrživost poljoprivrede ili zaštita životne sredine

Te godine, doneta je Strategija razvoja ruralnog sektora sa ciljem da se odgovori na neke od ovih izazova kako bi se garantovala sigurnost ishrane i samoodrživost domaćinstava, doprinelo ekonomskom rastu, deviznim prihodima i zapošljavanju, uzimajući u obzir rastuće siromaštvo u ruralnim oblastima, naročito u severnim delovima.

Međutim, loše planiranje korišćenja zemljišta, nekontrolisana seča, porast poljoprivrede i trgovina divljim životinjama radi ishrane (bushmeat) oštetilo je šumska područja i njihovu visoku biološku raznovrsnost. Šume u ovoj zemlji pokrivaju gotovo 75 odsto zemljišta, a polovina od toga iskorištava se za drvo, koje se izvozi.

Pet godina kasnije, odnosno 2010., Vlada Kameruna je potpisala dekret o proglašavanju preko 58.000 hektara "Mount Kamerun" Nacionalnog parka, koji obuhvata 4.095 metara visoku planinu Kamerun, koja je takođe jedan od najvećih aktivnih vulkana na afričkom kontinentu. Ona je važno utočište i dom za veliki broj retkih vrsta. Vrlo izolovana populacija šumskog slona (Loxodonta cyclotis) takođe živi tamo.

Saradnja Srbije i Kameruna

Naš izvoz u Kamerun prošle godine iznosio je 3,2 miliona evra, a uvoz 294 hiljade evra. U 2020. godini, ostvareno je 10,3 miliona evra izvoza i 290 hiljada evra uvoza. Kada se u februaru ove godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se u Jaundeu sa premijerom Kameruna Džozefom Dionom Nguteom, konstatovao je da je ekonomska saradnja relativno skromnog obima, te da postoje značajni potencijali u brojnim oblastima poput poljoprivrede, građevinarstva, informacionih tehnologija i obrazovanja.

"Imamo izvanredne institute, kao i izvanrednu industriju poljoprivredne mehanizacije", kazao je tada Selaković.

Da li će sa zadovoljstvom Kamerunci uvoziti sprske poljoprivredne proizvode, znaćemo više posle "okršaja" u ponedeljak ujutru.

^{Izvor za naslovnu fotografiju: Depositphotos/pixbull/Homocosmicos, Twitter/Gary Al-Smith}