Kako bezbedno koristiti sredstva za zaštitu bilja?

"Bezbedno korišćenje sredstava za zaštitu bilja i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja" naziv je prezentacije koju su članovi Udruženja SECPA održali u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.

Prezentacija je izazvala veliko interesovanje kod poljoprivrednih inženjera zaposlenih u poljoprivrednim organizacijama, poljoprivrednim apotekama, zadrugama, distributera sredstava za zaštitu bilja, kao i samih poljoprivrednika. Učešće su uzeli i profesori zrenjaninske Poljoprivredne škole.

Pravila koja zlata vrede

Za iskorenjivanje bolesti i štetočina treba koristiti manje opasna fitofarmaceutska sredstva. Dobro je kupovati pakovanja koje se mogu u celosti upotrebiti bez naknadnog skladištenja ostataka. Pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja obavezno treba pročitati priloženo uputstvo ili se posavetovati sa stručnjakom za bezbednost biljaka. Sredstvo se može koristiti samo za one bolesti i štetočine na biljkama koje su navedene u uputstvu.

Jako je važno da se fitofarmaceutska sredstva ne koriste u prevelikim dozama. Zbog toga je neophodno dozu prethodno precizno proračunati i smešu pripremiti prema veličini tretirane površine kako ne bi bilo ostataka. Nije svejedno ni u kojim uslovima se vrši tretiranje. Prskanje se radi ili rano ujutru ili uveče i to kada je dan lep, bez vetra i bez kiše.

Zaštiti sebe, a ne samo useve

Na svakoj etiketi navedena su lična sredstva zaštite. Njih obavezno treba koristiti. Dobra praksa znači uvek nositi osnovnu opremu za ličnu zaštitu. Tu se pre svega misli na zaštitno odelo, adekvatne zaštitine rukavice, maske za zaštitu disajnih puteva, naočare za zaštitu očiju i čizme.

"Rukavice su najvažniji deo lične zaštitne opreme, jer se svaka aktivnost obavlja korišćenjem ruku, i one su najčešće u opasnosti već od prvog kontakta sa pesticidima. Za zaštitu ruku koriste se nitrilne rukavice, koje imaju odgovarajući standard, a najvažnije je da imaju oznaku da su pogodne za rad sa hemikalijama. Nikada ne treba koristiti pamučne, kožne ili rukavice od nekih drugih neadekvatnih materijala. Isto pravilo važi i za zaštitnu odeću koja takođe mora biti napravljena od posebnog materijala koji ne propušta čestice ili rastvor sredstva. Osim toga, zaštitna odeća mora biti dugačkih rukava i nogavica, sa kapuljačom. Ovo je obično jednokratna odeća koja se u nekim uslovima, ako se ne pocepa ili nije jako zaprljana, može koristiti više puta", objasnio je Miroslav Ivanović, iz Syingenta Agro.

Pri izboru i upotrebi zaštitne maske za jednokratnu upotrebu, takozvanih respiratora za čestice ili kofil maski, u cilju zaštite nosa i usta, trebalo bi imati u vidu da maske koje poljoprivrednici često nose kao zaštitu od prašine prilikom obavljanja nekih uobičajenih poslova na kojima se stvara prašina nisu prikladni za upotrebu prilikom rada sa pesticidima. Na respiratoru ili maski potražiti odgovarajući EN standard. Najvažnije je pogledati koji stepen zaštite pružaju maske.

"Zaštitne maske i viziri treba da pružaju najveći stepen zaštite od prskanja hemikalija ili kapljica i čestica koje može doneti vetar. Zbog toga prednost treba dati naočarima ili vizirima koji imaju acetatno staklo, u odnosu na one koji imaju staklo od polikarbonata. Naočare treba da su lagane, udobne za nošenje i da ne magle. U odnosu na klasične naočare, mnogo su pogodnije one koje imaju kaiš i koje čvrsto ostaju na glavi tokom rada. Veoma pogodnu zaštitu lica i očiju pružaju viziri, koju daju kompletnu zaštitu vida i kože lica. Zaštitna obuća podrazumeva gumene čizme koje nisu propusne za vodu i koje mogu lako da se operu. Nikako ne treba koristiti svakodnevnu obuću poput cipela, patika, pa ni plitku gumenu obuću", istakao je Ivanović.

Pravilno stavljanje i skidanje zaštitne opreme

Redosled oblačenja i skidanja zaštitne opreme takođe je veoma bitan. Važno je znati da se ispod nje oblači laka pamučna odeća. Zaštitno odelo je prvi deo zaštitne opreme koji se oblači. Zatim se obuvaju čizme, a preko njih se navlače nogavice od odela. U slučaju prosipanja tečnosti na odelo, ona se ne sliva u čizme. Potom se stavlja zaštitna maska, pa naočare, i na kraju se na ruke stavljaju rukavice. Skidanje opreme je obrnutim redom. Pre skidanja rukavice se, dok su još na rukama, operu vodom. Inače, rukavice treba menjati drugim parom nakon dva sata nošenja. Ukoliko su pocepane ili probušene ne pružaju nikakvu zaštitu, te ih treba zameniti.

Respiratorne maske bi trebalo zameniti nakon završetka posla, u skladu sa stepenom kontaminacije. Ako u radnoj sredini nije veliki stepen kontaminacije, mogu se koristi više puta. Polumaske traju duže, pri čemu su one sa promenljivim filterima veoma trajne i to do izdržljivosti materijala, a menjaju se samo filteri.

Lična zaštitna oprema ne zahteva posebne mere održavanja. Posle upotrebe treba da se operu pojedini delovi ove opreme. Tu se pre svega misli na rukavice i čizme. Maske i polumaske se samo obrišu, kao i naočare ili viziri. Sve se čuva na suvom, tamnom i hladnom mestu, zaštićeno od prašine, do ponovne upotrebe.