Inokulacija semena - najvažniji korak kod primene mikrobioloških đubriva

Količina hranljivih materija koje biljka može da usvoji zavisi od stanja u zemljištu. Zbijeno zemljište neće pružati dovoljno mogućnosti ishrane, bez obzira na količinu hraniva koja se unesu putem đubriva. Bez stajnjaka, kao glavnog izvora organske materije, njive gube svoju prirodnu plodnost. Nedostatak stajnjaka potrebno je nadoknaditi hranivima unetim kroz đubriva, koja čine zemljište rastresitim, sa potencijalom veće iskorišćenosti iz aktuelne, ali i prethodnih godina.

Na temu stanja plodnosti zemljišta i sinteze hranljivih materija koje su potrebne biljci za normalan rast i razvoj, za Agroklub pričao je Bogdan Žigić, generalni menadžer kompanije Biofor System, koja se bavi razvojem, proizvodnjom i plasmanom mikrobioloških đubriva. 

"Praksa je da prvo testiramo đubriva pre nego što se ona plasiraju na tržište. Na početku smo krenuli sa inokulacijom semena soje. U ranijim godinama, prvo su bile aktuelne tresetne formulacije pa su onda došle tečne. Inokulacija je redovna mera u proizvodnji soje. Poslednjih godina sve je češća tendencija da proizvođači ne urade ovu meru. Svuda u svetu ovo je obavezno jer je to savršen način ishrane soje, ishrane azotom pre svega", objašnjava Bogdan. 

Važno je da đubrivo bude inokulant, da seme može da se tretira pre setve. Tretiranje se može uraditi i ranije, pre setve, po lošijim vremenskim uslovima (kada je na primer kišni dan). 

Zašto je ovo važno?

Soja je proteinska biljka i ima svoje specifične zahteve za ishranom. Jedan od osnovnih elemenata koji su ključni za soju je azot. Ova biljka ogroman je potrošač azota i ukoliko joj se omogući da radi u simbiozi sa bakterijama, konkretno Bradyrhizobium japonicum, onda će joj se omogućiti savršena iskorišćenost azota iz vazduha, kroz azotofiksaciju. "Azot je po svojoj prirodi gas i u zemljištu se nalazi samo kao gost, ne možemo praviti zalihe ovog elementa u zemljištu", ističe menadžer Biofora.

Mehanizam vezivanja azota u zemljištu 

Soja ima jedan poseban mehanizam da ispušta tzv. šećere koji kao takvi odgovaraju isključivo azotofiksatorima iz roda Bradyrhizobium, koji se u zemljištu nalaze u okolini biljke, odnosno, u blizini semena. Na taj način, ove bakterije bivaju privučene semenu i postaju njegov sastavni deo. Tako se formiraju kvržice, koje i jesu značajne za proces azotofiksacije. "Ovako se iskorišćava svaki gram azota, koji ulazi u sistem ishrane biljke. Nemoguće je napraviti savršeniji sistem od ovoga. Inoklucija je najvažnija, najodgovornija i najisplativija mera u procesu proizvodnje", savetuje Bogdan.

Azotna đubriva proizvode se po istom principu ovog mehanizma, samo što je u tom slučaju, ogromna potrošnja energije, što poskupljuje cenu proizvodnje jer su samim tim i cene enregenata veće. 

Kakva je situacija sa fosforom?

Kod ovih đubriva, značajna stvar je i mobilizacija fosfora koji je ključan za visinu prinosa. Konkretno, biljci se omogućava da uzme dovoljnu (potrebnu) količinu fosfora. Pristupačnost ovog elementa zavisi od uslova u zemljištu. Jedan od nezaobilaznih uslova jeste rad zemljišnih bakterija iz roda Bacillus megatherium (sadržanih i u mikrobiološkim đubrivima Biofor-a). Delovanjem ovih bakterija omogućava se povećanje količine pristupačnog fosfora (P) bez dodavanja novih količina mineralnog đubriva. Značajni deo povećanja prinosa koji se ostvaruje delovanjem đubriva, rezultat je đubrenja prethodnih godina i aktiviranja rezervi fosfora iz zemljišta. Na našim njivama fosfor (P) je često limitirajući element u ishrani biljaka. 

Primenom nauke do uspešnih rešenja

Biofor System kompanija je koja je specijalizovana za istraživanja i razvoj u mikrobiologiji. Danas su njihovi proizvodi prisutni na tržištima Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Sve je započeto kroz naučne projekte finansirane od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i istraživanja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Primenom  naučnih dostignuća i uvažavanje prirode, došlo se do uspešnih formulacija mikrobioloških đubriva.

Poslednjih pet godina izvoz je intenziviran. Izvozi se u zemlje EU i u zemlje regiona, ali i domaće tržište je veoma važno. Posvećenost i insistiranje na pravilnoj upotrebi đubriva, recept su za uspeh.