Edukacija je ključna u očuvanju poljoprivrede

 Pitanju klimatskih promena treba vrlo ozbiljno pristupiti. Globalno zagrevanje ima sve veći uticaj i na poljoprivredu. Povodom ove teme, razgovarali smo sa Tatjanom Dudaš, doktorandom na Departmanu za fitopatologiju i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu, u Novom Sadu.

Zbog mineralnih đubriva koja se dodaju u zemljište, kao i stočarstva koje dovodi do velike emisije gasova i tako pospešuju efekat staklene bašte,  poljoprivredna proizvodnja takođe ima ključan doprinos u svemu ovome. 

Druga stvar na koju Dudaš skreće pažnju je rast ljudske populacije i nedostatak tla koje je pogodno za proizvodnju. Ovaj resurs se iscrpljuje, a to vodi krčenju šuma. Zbog smanjenja šuma, nivo kiseonika opada, što takođe utiče na globalno zagrevanje. 

Promenom temperature, menjaju se biljna staništa

Temperatura, kao i promena sastava atmosfere, utiču na biljke. a Dudaš to objašnjava ovako: "Ako se promeni klima u određenim geografskim  područjima, biljke koje smo navikli da gajimo, više nećemo moći jer će se javiti nove. Na primer, sve tropske vrste areal rasprostranjenja proširiće severnije zato što će im klima biti odgovarajuća. Tako da ćemo možda na našem podneblju moći da gajimo čak i one mediteranske".

Nove generacije insekata utiču na kvalitet i prinos

Ono što je takođe nezgodno je i promena populacija insekata. Tatjana ističe dva primera uticaja postojećih promena na insekte i biljni svet.

"Kada su hladne zime, kod određenih vrsta imamo dve generacije godišnje. Sada, kada je toplo, dešava se da imamo i tri i one više uništavaju useve jer nemaju toliki period mirovanja. Aktiviraju se ranije, u proleće i ostaju sve do novembra. Najezda stenica jedan je od primera. Takođe, poslednjih godina smo imali primere da biljka procveta u jesen što remeti njen uobičajen ciklus. Kasnije ona nema dovoljno snage da procveta na proleće kad joj je vreme i rod propadne“.

Aspergillus utiče na pojavu aflatoksina

Aspergilozna (sivo - žuta) plesnivost kukuruza primer je bolesti koja se kod nas nije ranije pojavljivala, a sada je sve češći problem. Prouzrokuje je Aspergillus flavus, patogen koji napada usev kada je on već oslabljen. Obično naseljava kukuruz koji je pogođen sušom, nedostatkom vode ili vremenskim nepogodama. Kada su biljke pod stresom, podložnije su zarazi i na njima se brže razvija ova štetočina. Najveći problem je u tome što se tako stvaraju toksini, prvenstveno aflatoksin koji dalje prelazi u mleko ukoliko taj kukuruz pojede krava.

"Do pre desetak godina sa tim nismo imali problema, a sada zbog toga što su leta izrazito topla i sušna, a mi gajimo kukuruz na poljima bez navodnjavanja, ovaj problem je čest. Ako bude moralo da se uvede navodnjavanje, smanjiće se ekonomičnost proizvodnje jer bi to podiglo troškove ulaganja i dovelo do brojnih problema“, navodi ova naučnica.

Poenta je da se edukuju poljoprivredni proizvođači, da obrate pažnju na nova oboljenja koja biljke ranije nisu imale. Zatim, da se prati proizvodnja, kako bi se na vreme primetilo prisustvo infekcija. Ako se zaraženi klipovi drže zajedno u skladištu, infekcija nastavlja da se širi.

Šta raditi sa zaraženim žitom?

Postoje načini za dekontaminaciju koje uključuju određene hemijske i biološke metode. Biološke podrazumevaju upotrebu mikroorganizama koji mogu da razgrade toksine. Međutim, to se kod nas retko primenjuje. "Ukoliko takvim kukuruzom naši proizvođači hrane krave, mogu dodati određeni apsorbent u ishranu koji će vezati toksin tako da se on izlučuje iz tela životinje, izbaciće se i neće se zadržavati u mleku. Zeolit može da posluži dobro u ove svrhe. Može da se nađe u većini poljoprivrednih apoteka", navodi Tatjana.

Preventivne mere zaštite

Kao problem koji se takođe javlja, ona izdvaja nedovoljno razvijenu mehanizaciju na našim prostorima.

"Ono što je nezgodno jeste to da u periodu kada bi trebalo tretirati kukuruz, kada ima već desetak listova, on je dosta visok pa se u polje ne može ući uobičajenim mašinama nego bi trebalo koristiti one sa visokim klirensom, koje pri kretanju premašuju visinu biljke i ne oštećuju ih. Mali broj poljoprivrednika ima odgovarajuću mehanizaciju jer do sada nisu morali da tretiraju kukuruz u toj fazi", objašnjava ona.

Koja su rešenja?

Najviše nade polaže se u stvaranje novih sorti koje će biti prilagođene gajenju u uslovima koji dolaze, kao što su suša ili siromašno zemljište koje nije najboljeg kvaliteta. Zatim, trebalo bi se posvetiti novim metodama očuvanja vode. Obratiti pažnju na to kako se troši voda i stvoriti efikasnije sisteme za navodnjavanje.

"Mi smo blagosloveni tlom koje imamo i klimom koja još uvek nije toliko izmenjena, iako postoje izazovi. Još uvek nismo došli do kritične tačke. Edukacija je ključ kako bismo se svi odnosili sa više poštovanja prema prirodi i prema hrani" zaključuje Dudaš.