Ukrajinci za sada imaju dovoljno zaliha žitarica. Ali, prolećnu setvu neće moći da obavi na polovini obradivih površina što će se negativno odraziti na globalnu trgovinu hranom.
Sve su oči uprte u "evropsku žitnicu" jer puno toga u globalnom snabdevanju prehrambenim proizvodima zavisi od trenutne situacije u Ukrajini. Globalno gledajući, pšenica i kukuruz čine 30 odsto uobičajene hrane i kalorija koje njome dobijamo. Ukrajina izvozi oko 10 odsto ukupne pšenice i oko 16 odsto kukuruza u svetu.
Njeni glavni kupci su Egipat, Jemen, Izrael, Indonezija, Bangladeš, Etiopija, Libija, Liban, Tunis, Maroko, Pakistan, Saudijska Arabija i Turska. Iako nismo na ovoj listi, poremećaj proizvodnje i izvoza će se svakako osetiti.
Dakle, iz te zemlje trenutno je zaustavljen izvoz žitarica, što znači da će se svet, ako se rat nastavi, navodi apk-inform, suočiti sa nedostatkom od šest miliona tona ukrajinske pšenice i 15 miliona tona kukuruza. Budući da je obustavljen i izvoz iz Rusije, iz nje neće biti isporučeno oko osam miliona tona žitarica.
U Ukrajini se svim silama trude da obave prolećnu setvu, ali nju će moći da sprovede tek na 50 odsto planiranih površina. Na 30 odsto neće moći ništa da zaseje dok je ostalih 20 upitno. Ipak, to će im biti više nego dovoljno za domaću potrošnju.
"To je dva puta više nego što nam je potrebno, jer, ako govorimo o jarim usevima, biće dovoljno 25 odsto površine. Dakle, imaćemo čak i izvozni potencijal", izjavio je za ovaj portal zamenik ministra poljoprivrede Taraš Visocki.
Čak bi i đubriva trebalo da ima dovoljno, a ona su osigurana za 80 odsto farmi. Slično je i sa semenom, što domaćim, što uvoznim, koje će omogućiti setvu na 70 odsto površine. Problemi na koje nailaze su logističke naravi jer seme treba dostaviti na farme. Visocki tvrdi da su trenutne količine dovoljne za prve dane setvenih radova.
Kada su u pitanju pesticidi, situacija nije dobra jer samo 50 odsto poljoprivrednika ima potrebne količine. Zamenik ministra smiruje situaciju rečima da nije kritično ako oni budu korišćeni i kasnije te da će ta zemlja imati prosečan rod čak ako ratari ne budu koristili sredstva za zaštitu useva.
Ali, sa gorivom su deficitarni. U planu je preusmeravanje količine poljoprivrednicima kada krene setva.
"Imaćemo samo pet-šest nedelja za setvu. Ako ne uspemo, izgubićemo godinu", komentarisao je zamenik ministra.
Kada je reč o zalihama, navodno imaju dovoljno suncokreta koji nije nastradao tokom vojnih operacija u napadnutnim regijama, gde se nalazilo gotovo 50 odsto ukupnih zaliha. One koje su skladištene u ostalim područjima biće dovoljne da pokriju domaću potražnju za uljem.
Analitičari navode da ako pogoni za proizvodnju u osam najsigurnijih regija u zapadnom i središnjem delu zemlje nastave sa prešanjem semena, prosečni mesečni volumen prerade iznosiće 400-450 hiljada tona, odnosno 130-160 hiljada tona suncokretovog ulja što je više nego dovoljno za njihove domaće potrebe. Naravno, i ovde je problem logistika, pristup gorivu, spremnost poljoprivrednika na prodaju i drugo.
"Pretpostavljamo da je moguće nastaviti izvoz suncokretovog ulja preko zapadne granice u EU železnicom. To može podstaknuti veći broj prerađivačkih pogona na nastavak rada", komentarišu stručnjaci.
Ova je zemlja u marketinškoj godini 2021/22 izvezla 18 miliona tona pšenice, a sa 15. martom je u zemlji ostalo 15 miliona tona, izjavio je predsednik Ukrajinske zadruge za žitarice, Mikola Gorbačev.
"Godišnje Ukrajina troši četiri miliona tona. Još uvek imamo zalihe dovoljne za tri godine, čak i da ne obavimo setvu", istakao je ustvrdivši da se ta zemlja neće suočiti sa glađu, jer je prošle godine požnjela rekordnih 107 miliona tona žitarica i uljarica, uključujući 33 miliona tona pšenice i oko 40 miliona tona kukuruza.
Ozimu pšenicu su zasejali na 6,5 miliona ha što je prosečan nivo. Očekuju da će rod dostići 28-30 miliona tona, u odnosu na 33 mil. t prošle godine.
"Teško je dati bilo kakve tačne prognoze, jer mnoge zavise od prolećnog vremena", rekao je Gorbačev.
Oleg Zahorodnji glavni agronom ukrajinske grupacije "Agro Expert", koji nam je nedavno dao eksluzivan intervju za Agroklub, kaže da su obavili prihranu ozime pšenice.
Kada je reč o soji, pogoni za preradu nailaze na probleme sa transportom i nedostatkom vozača. Zbog toga su narušeni uobičajeni trgovinski tokovi, postoje problemi sa nabavkom pa se u takvim uslovima ova uljarica prerađuje uglavnom za domaću potrošnju.
Jedan od proizvođača ulja iz središnje Ukrajine za apk-inform je izjavio kako soju kupuju putem posrednika. Potpisali su ugovor za isporuku, za nju su plaćeni pa iako je kupac spreman doći u mirnu regiju, ulje ne mogu da isporuče jer ne pronalaze pouzdan transport.
Posledično, i stočarski sektor susreće se s problemima u mnogim regijama jer nedostaje proteinske hrane. O stočarstvu je od početka ruske invazije govorio Kes Huizinga, Holanđanin koji godinama živi i radi u Ukrajini, a o svemu redovno izveštava na svom blogu.
Huizinga je sa dva poslovna partnera veliki proizvođač mleka i žitarica. Na farmi "TOV Kischenzi" koja se prostire na 15.000 ha u središtu zemlje imaju 2.000 muznih krava holštajn-frizijske rase te 450 svinja. Zemljište uglavnom koriste za uzgoj useva za stočnu hranu i izvoz, a na 350 ha navodnjavanih površina proizvode povrće.
"Ako se rat ne zaustavi pre kraja marta, nakon leta iz Ukrajine neće doći nikakav izvoz. To će ponajviše uticati na ionako nestabilne zemlje severne Afrike i Bliskog istoka. Cene hrane bi se lako mogle udvostručiti u odnosu na one iz januara 2022., što će hleb učiniti nedostupnim za ljude u ovim krajevima", upozorava na svom fejsbuk profilu Huizinga.
Tagovi
Autorka
