Upotreba dronova u poljoprivredi sve je brže rastući trend, kako u Evropi, tako i u ostatku sveta. Korišćenjem savremene tehnologije i mogućnosti koje pružaju multispektralni dronovi, ostvarive su značajne uštede u proizvodnji.
Osnivač i vođa startap firme "Dronteh" iz Oroma kod Kanjiže Arpad Pletikosić, pre dve godine, uz pomoć Fondacije "Prosperitati", pokrenuo je sopstveni posao želeći da se bavi inovacijama u poljoprivredi, koje poljoprivrednim proizvođačima pružaju različite benefite.
Jedna od njih je i upotreba multispektralnih dronova za prskanje i za analizu biljaka.
"Postoje dve vrste dronova, koji se koriste u poljoprivredi. Jedan je sakupljač podataka, a drugi je dostavljač sredstava koja se koriste u poljoprivredi, poput pesticida i fungicida. Sakupljači podataka funkcionišu sa višesistemskih kamera, koje sakupljaju informacije na bazi slika. Pomoću ovih podataka možemo dijagnostikovati bolesti biljke, na kom je nivou bolest, da li je već počela da se širi, koju količinu zemljišta je procentualno obuhvatila", objšanjava Pletikosić i dodaje da u nekim slučajevima se može uraditi i analiza posledica delovanja štetočina, a pre svega mogu da sprovedu digitalni terenski pregled.
U svakom momentu može se svaka fotografija o stanju zemljišta sačuvati u velikoj rezoluciji, što je veoma značajno za kasnije odluke.
"Tretman prskanja se odvija na osnovu pristiglih podataka, a s tim smanjujemo i do 90 odsto trošenje vode. Takođe, ako smo sve podatke uspeli da sakupimo, onda možemo da smanjimo i količinu prskane materije, a biljka dobija tretman u skladu sa svojim potrebama. Pored toga, zemljište se može tretirati na tradicionalniji način, zamenjujući konvencionalni tretman, sa manje vode, brže, zapravo izbegavajući štetu od gaženja."
Multispektralni dronovi sa fotografijama kao informacijama, mogu da se koriste za mapiranje stanja zemlje i za lečenje raznih biljnih bolesti prskanjem.
"Za to su ovi dronovi veoma pogodni. Prskanje zavisi od vremenskih prilika i od aktuelnih problema u poljoprivredi", kaže naš sagovornik i pojašnjava da je nekada veća invazija insekata, a ponekad su gljivična oboljenja proširena među biljkama, ovo sve zavisi od okolnosti.
"Najveći efekat se postiže i najveću korist donosi kod visokih biljaka, kada se već traktorom ne može ići u njivu, ali je još uvek potreban tretman. Pomoću dronova može se postići da biljka sazri, možemo da zadržimo prinos bez kontaminacije. Možemo da obavimo tretman bez da gazimo po zemlji, i samim tim možemo da spasimo gazde od oko pet do 15 odsto gubitaka."
Dosadašnja iskustva u vezi primene ove tehnologije su veoma pozitivna, kaže Pletikosić, dodajući da pošto dronovi rade na baterije, jedna od prednosti im je i ta što su ekološki prihvatljive.
Dron: Efikasan pomoćnik i u voćarstvu - vidi i ono što ljudsko oko ne može
"Izdaci, odnosno gubici prilikom prskanja iznose od pet do sedam odsto. To može biti i nešto manje ako je reč o manjoj parceli pšenice, a veće ako je reč o većoj parceli uljane repice, kukuruza, ili suncokreta. Posmatrajući godinu za nama, kod pšenice gubitak iznosi oko šesti do sedam hiljada dinara prilikom jednog gaženja zemljišta, a jedan tretman prskanja dronom, odnosno cena sredstava za prskanje je manja", kaže osnivač starapa i otkriva da u zavisnosti od toga u kom vremenskom periodu i sa kim se ugovor potpisuje, cena jedne usluge tretmana prskanja dronom je otprilike između 3.500 i 5.000 dinara, što varira i zavisi od situacije.
Tagovi
Autorka
