Dramatične promene u biodiverzitetu ugrožavaju faunu

Svetski fond za prirodu (WWF) navodi u svom izveštaju da je populacija divljih životinja smanjena za 60% od 1970. do 2014. godine. Ovo je dramatičan, kontinuiran gubitak, a upozorava na promene u biodiverzitetu. Najveći uzročnici su prekomerno iskorišćavanje zemljišta  i poljoprivreda, piše Euractiv.

Direktor Fonda Marko Lambertini rekao je da očuvanje prirode treba shvatiti mnogo šire nego što je zaštita tigrova, pandi, kitova: "Ne može postojati zdrava budućnosti za ljude na planeti poremećene klime, iscrpljenih okeana, uništene zemlje i opustošenih šuma, na planeti lišenoj biodiverziteta".

Ljudi uzrokovali nestanak najmanje 200 vrsta kičmenjaka

U tropskom pojasu nestaje fauna

Nestanak faune beleži se na celoj planeti, ali su neki regioni posebno ugroženi, kao što je tropski pojas. Stručnajci upozoravaju da se situacija pogoršala od 10. izveštaja, kada je smanjenje bilo 54%, a sada je 60%. Zona Južne Amerike i Kariba beleže "zastrašujuće" smanjenje populacije od 89% za 44 godine. Za to vreme nestalo je 23% faune Severne Amerike i Grenlanda, a u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31%.

Manje od 5% živog sveta čine divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, koje se uzgajaju uglavnom za ljudsku ishranu. Krupne zveri (medved, ris) su ugroženi i veoma malobrojni, a slična je situacija sa drugim krupnim sisarima i sa pticama grabljivicama. Istovremeno je 82% slatkovodnih vrsta već nestalo.

Biodiverzitet od suštinskog značaja

Kako se navodi, biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, hranu i sigurnost, kao i stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta. Svetski fond zbog toga poziva svetske čelnike, kompanije i civilno društvo da razviju okvira za delovanje i nakon 2020. godine. "Ovo je izuzetno važan trenutak za postavljanje temelja za hitan i neophodan globalni sporazum za prirodu i ljude", navode.

Stanje prirode u regionu nije alarmantno

Kao jedan od problema u regionu Zapadnog Balkana ističe se da svakoj desetoj ribljoj vrsti preti nestanak zbog, uglavnom nepotrebne, izgradnje hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (skoro 90% broja svih hidroenergetskih postrojenja) doprinose manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Svetski fond za prirodu navodi da se 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju prekomerno izlovljava i da je u Jadranu situacija vrlo slična.

Zabrana izlova kečige od pet godina možda ne bude dovoljna

Ipak, stanje prirode nije u potpunosti alarmantno, ali se navodi da je način javnog upravljanja prirodnim resursima veoma loš, te se dobra ideja često završi lošom realizacijom.