Integrisana ili integralna poljoprivredna proizvodnja ipak dozvoljava unos agrohemikalija, ali s njihovom racionalnom i minimalnom primenom.
Izazovi s kojima se danas suočava poljoprivredna proizvodnja najvećim delom se odnose na prehrambenu sigurnost i zaštitu životne sredine. Pri tome se zahteva održavanje visokog nivoa proizvodnosti, uz istovremeno minimalno korišćenje inputa da bi bili smanjeni troškovi proizvodnje. Veliki deo tih troškova upravo odlazi na hemijsku industriju, odnosno upotrebu sredstava za zaštitu bilja.
S tim u vezi, nedavno testiranje upotrebe integrisanog sistema za zaštitu bilja na farmi Epoisses Experimental u blizini Dižona, pokazalo je da je moguće postići kontrolu korova uz minimalnu upotrebu herbicida!
Ovaj dugoročni eksperiment počeo je na farmi u blizini Dižona 2000. godine. Osim ispitivanja tradicionalnih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji, taj eksperiment je obuhvatao još četiri različita sistema uzgoja: integrisana zaštita (IP) bez pripreme tla, IP sistem bez mehaničkog plevljenja, tipični sistem integrisane zaštite, te sistem integrisane zaštite bez upotrebe herbicida.
Sistem integrisane proizvodnje zasnovan je na primeni kombinacije sekvenci u kojima se izmenjuju različiti usevi. Na primer, uvođenje prolećnih useva (ječma, suncokreta, soje, kukuruza, sirka i vučje bobice) i pokrovnih useva (tritikale), koji se naizmenično smenjuju. Naime, smatra se da takozvani pokrovni usevi mogu uveliko da utiču na smanjenje pojave korova, skraćujući im životni vek i mogućnost razmnožavanja.
Takođe, kao delovi integrisane zaštite korišćene su i druge metode, kao što su: pravovremena setva, izbor bilja koje će delovati kao konkurencija korovu, te mehaničko plevljenje.
Rezultati dobijeni tokom 10 godina ispitivanja pokazali su da integrisani sistemi mogu da obezbede zadovoljavajuću kontrolu pojave korova, dok u isto vreme značajno smanjuju zavisnost od herbicida i s tim povezane štetne uticaje na okolinu.
Takođe, rezultati ukazuju na istu ili čak manju emisiju stakleničkih gasova i potrošnju energije, odnosno smanjenu upotrebu mineralnih đubriva, zahvaljujući različitosti kultura koje su ulazile u smenu, naročito mahunarki.
Međutim, primena metoda u integrisanoj proizvodnji znači i veću složenost sistema, posebno u pogledu organizacije rada u gazdinstvu. Takođe, utvrđeno je da takvi sistemi mogu da izazovu blago smanjenje ekonomske isplativosti uglavnom povezane s nešto lošijim prinosima. Ipak, reč je o iznosu od samo 100 €/ha (prema prosečnim cenama). Ovi rezultati tako naglašavaju važnost diverzifikacije useva radi smanjenja korišćenja pesticida.
Iako se ova poljoprivreda ne može smatrati potpuno ekološkom, ona ipak predstavlja veliki korak ka smanjenju korišćenja agrohemikalija u proizvodnji. Te dve poljoprivredne prakse razlikuju se po tome što ekološka poljoprivreda sasvim zabranjuje unošenje hemikalija, pri čemu su dozvoljeni samo ekološki preparati. Integrisana ili integralna poljoprivredna proizvodnja ipak dozvoljava unos agrohemikalija, ali s njihovom racionalnom i minimalnom primenom.
U smislu snižavanja troškova proizvodnje, upotrebe agrohemikalija i zagađenja životne sredine, integrisani sistemi predstavljaju veliki otklon od konvencionalne proizvodnje i veliku mogućnost održivog gazdovanja.
Foto: depositphotos.com/aikidoki
Tagovi
Autorka
