Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, klimatske promene mogle bi preokrenuti celokupni agrobiznis EU jer se očekuje da će produktivnost useva u mediteranskim zemljama pasti dok bi severni i zapadni regioni mogli da imaju duže sezone uzgoja i pogodnije uslove za intenzivniju poljoprivredu.
Nedavni izveštaj koji je objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) predviđa da bi klimatske promene do 2050. godine mogle da smanje vrednost evropske poljoprivrede za 16%, a zbog sve češćih suša, ali i perioda sa većom količinom padavina.
Prema izveštaju, klimatske promene mogle bi da preokrenu celokupni agrobiznis EU jer se očekuje da će produktivnost useva u mediteranskim zemljama pasti (za više od 80% do 2100. godine), dok bi severni i zapadni regioni mogli da imaju duže sezone uzgoja i pogodnije uslove za intenzivniju poljoprivredu. Predviđa se kako će se učestalost suša tokom proleća i leta povećati, posebno na Sredozemlju. Zbog toga bi vrednost zemljišta mogla da se poveća za 8% u zapadnoj Evropi, odnosno za još veći postotak u nordijskim i baltičkim zemljama, navodi PROFEL, Evorpsko udruženje prerađivača voća i povrća.
Dokaz tome su leta 2017., 2018., a posebno ove, 2019. godine. Pojedini delovi Evrope suočeni su sa nedostatkom vode ili sezonskim sušama dok drugi doživljavaju poplave, a posledično tome i razvoj štetočina i bolesti.
Širom Evrope visoke temperature imale su negativne učinke na letnje useve. Visoke dnevne temperature i nedostatak odgovarajuće snabdevenosti vodom, negativno su uticali na oprašivanje dok su visoke noćne temperature povećale respiraciju biljaka i smanjile dnevno neto sakupljanje biomase. Kao posledica toga, pao je i prinos. Situacija se još više pogoršala u nekim evropskim zemljama gde je poljoprivrednicima zabranjeno korišćenje površinske ili podzemne vode za navodnjavanje useva.
Ovog leta zabeležena su najmanje tri toplotna talasa sa temperaturama koje su dosezale i iznad 40°C u centralnoj i severnoj Francuskoj, zemljama Beneluksa, severozapadnoj Nemačkoj i delovima Pirinejskog poluostrva.
U sektoru voća u Evropi, Grčka je pretrpela veliki grad i nevreme, koji su snažno pogodili rod breskve i kajsije, a pogođeno je oko 20% površina.
Na usevima jagoda i trešanja u Evropi, zabeleženi su gubici i do 40%, a kasni mrazevi rezultirali su ozbiljnim gubicima roda maline i šljive. Prerano je prognozirati prinose jabuka, ali kada je reč o kruškama, on će biti ispod očekivanja.
Tagovi
Autorka
