Zabrana kretanja: Stanje još uvek nije kritično, ali pčelari nestrpljivi

Zabrana kretanja starijima od 65 godina u gradu i starijima od 70 na selu u vreme vanrednog stanja proglašenog zbog korona virusa, predstavlja problem, ne samo za poljoprivrednike koji se bave ratarskom proizvodnjom već i za pčelare. Kako kaže Goran Gavrilović, predsednik Udruženja valjevskih pčelara "Nukleus", više od 50 odsto članova Udruženja su penzioneri, odnosno stariji su od 65 godina.

Svakom poljoprivredniku za obavljanje poslova potrebna dozvola u vreme zabrane kretanja

"Većina naših članova koji su penzioneri, ima prebivalište u gradu, a negde na imanju u selu imaju pčelinjake. To je problem sa kojim smo se sada sreli. Ipak, stanje nije kritično još uvek. Sada se radi prolećni pregled pčelinjih društava, utvrđuje se količinu legla i kakvo je stanje u košnicama. Ukoliko su pčelari dobro pripremili za zimu sva svoje pčelinja društva, nemaju razloga za žurbu, jer do početka bagremove paše ima više od mesec dana", kaže Gavrilović.

Pčelari uvek spremni da pomognu

Gavrilović je dodao i da podržavaju akciju da se prikupi med za najranjivije kategorije stanovništva, odnosno za starije od 65 godina, kao što su to i ranije činili u nekim teškim trenucima, ali će se prema odluci Udruženja sa tom akcijom sačekati da se situacija malo smiri.

SPOS: Po jedan kilogram meda za najugroženije u cilju borbe protiv korona virusa

"Mi smo, naravno, uvek za to da se pomogne. Prošle godine ovo Udruženje je doniralo med za učenike Poljoprivredne škole, a imali smo i ideju i da se deci u predškolskoj ustanovi pored meda održe i edukativna predavanja o pčelama i pčelarskim proizvodima. Međutim, situacija je sada takva kakva jeste, pa ćemo videti šta će biti u narednom periodu."

"Što duže budite pčelari početnici"

Goran Gavrilović, inače se bavi pčelarstvom desetak godina, počeo je sa tri košnice, a kaže da će se zaustaviti na nekih 200.

"Moj savet onima koji tek počinju da se bave pčelarstvom je da što duže budu pčelari početnici, da uče, a i da se učlane u neko pčelarsko udruženje, jer će samo tako moći da dođu do pravih informacija. Ja sam po struci informatičar, ali ne bih savetovao da se o pčelarstvu uči preko interneta, već od pčelara koji imaju praktično iskustvo", smatra Goran.

U pčelarstvu je najbitnije znanje, a potom i ljubav i upornost, napominje Gavrilović i dodaje da je to preduslov da bi bilo zarade. Svakako je da pčelari uvek mogu da se dobiju sve informacije u udruženju.

Sve bolji falsifikati, ali samo se pravi med na pravi način kristalizuje

Nezaobilazno je i pitanje kvaliteta meda i sve boljih falsifikata, pa pčelari jedino mogu savetovati kupce da dobro pročitaju deklaraciju, ukoliko kupuju med u prodavnici ili da med nabave direktno od pčelara.

Kako oceniti da li je med pravi?

"Treba kupovati med od pčelara ili nekog koga znate, a u marketima često se nalazi na tegli etiketa, a ispod sitnim slovima sastav. Danas postoje toliko dobri falsifikati da je samo hemijskom analizom moguće utvrditi da li je pravi ili lažni. I da razjasnimo dilemu, da li se pravi med kristalizuje? Da, i to od dna tegle na gore, nikako obrnuto", naglašava Gavrilović.

Šta sve muči naše pčelarstvo?

Po procenama pčelarskih organizacija, prošlogodišnja proizvodnja meda u Srbiji bila je manja za oko 40 odsto u odnosu na ranije godine, jer vremenski uslovi nisu pogodovali. U aprilu 2019. u valjevskom kraju stradalo je oko 400 pčelinjih društava, pre svega zbog prskanja voća u vreme cvetanja. Drugi problem je i zaprašivanje komaraca iz vazduha, ali to se donekle rešava koordinacijom između pčelara i firme kojoj je taj posao poveren.