Iako je med glavni izvor hrane za pčelinja društva, njegov kvalitet uslovljen je lokacijom sa koje se skuplja, a kada je reč o polenu, najbolje je da ga pčelari skupljaju direktno iz prirode.
Hrana je najznačajniji faktor u organizovanju pčelinjih društava. Na godišnjem nivou, pčele potroše i do 120 kilograma hrane, a što se najčešće odnosi na med i polen, kao osnovne izvore hrane. Upravo sada u ovom periodu, kraj avgusta i početak septembra, trebalo bi ostavljati rezerve meda na ramovima.
Koji su glavni uzroci nedostatka hrane, kako se to odražava na pčele i koliko je zapravo hrane dovoljno, za Agroklub govorila je prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Razlog zašto dolazi do nedostatka hrane, pre svega je zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Prema rečima Plavše, ove godine to se konkretno odnosilo na zahlađenje u maju i tada je bila loša bagremova paša.
"Kada je reč o lipovoj paši ove godine, ona je bila takođe oskudna i može se reći čak i sporedna. Iz istih razloga kao i bagremova, odnosno, zbog loših vremenskih uslova", objašnjava Plavša.
Kasnije su i obilne padavine uticale da bagremova paša potpuno izostane na nekim lokalitetima. Između bagremove i lipove paše, kao izvor hrane može da posluži i bagrenac (Amorpha fruticosa L.).
Suncokret je takođe značajna medonosna biljka na području Vojvodine i ove godine on je dobro medio. "Pokrivene su potrebe pčela u hrani, bilo je čak i nekih skromnih viškova u hrani", kaže profesorka.
Minimalna količina koja se ostavlja za rezerve je deset kilograma meda. Prema rečima Plavše, preporuka je da to bude u rasponu od 15 do 25 kilograma meda. Najbolje je da su pripreme oko ovoga već u toku. Ove zalihe hrane utiču i na razvoj legla i obuhvataju period do oktobra.
"Do desetog septembra dopuniti zalihe sa medom, a kasnije mogu da se dopunjavaju i sa polenom i šećernim sirupom. Za zdravstveno stanje pčela ova dopunska ishrana važna je jer one troše svoju snagu i energiju na varenje i preradu te hrane", navodi profesorka.
Savet pčelarima je da vode računa kako skupljaju polen, oni to često rade i nestručno jer praktično ni ne mogu sami da ga sakupljaju.
U zimskom periodu, od februara, pčelama davati pogače, odnosno, šećerno medno testo, ukoliko tada ne bude bilo zaliha meda. Ovo je takođe uslovljeno vremenskim uslovima.
Iako je med glavni izvor hrane za pčelinja društva, njegov kvalitet uslovljen je lokacijom sa koje se skuplja, a kada je reč o polenu, najbolje je da ga pčelari skupljaju direktno iz prirode.
"Potrebe za hranom veće su u fazi fromiranja legla i tada idu i do deset kiilograma. Zimi su te potrebe znatno manje i kreću se u proseku oko jednog kilograma. Kada su temperature u minusu, potrebno je pojačati dohranu medom", kaže Plavša.
Pred ishrane, koja je najvažnija, pčelama je potrebno obezbediti i higijenski čistu i bezbednu vodu. Ona je ključni faktor dobrog zdravlja. Pojilice treba da budu protočne, a mogu da se koriste i kapaljke. Ne sme da se formira lokvica ispod kapaljke nego bi pčele trebalo da piju vodu sa šljunka. Ovo je takođe važno iz higijenskih razloga.
U Evropskoj uniji praktično je zabranjena upotreba antibiotika u pčelarstvu. Ne postoji stručnjak koji može da garantuje da primenom antibiotika u bilo koje doba godine, oni neće dospeti u med. Izvestan, manji ili veći rizik uvek postoji. Savremene metode za utvrđivanje prisustva antibiotika u medu veoma su precizne.
Prema zakonodavstvu EU, ako se u medu nađu antibiotici, med se neškodljivo uništava. To uništavanje, naravno, ne podrazumeva prosto bacanje meda već je to jako skup proces koji mora da plati pčelar. U izvrcanom medu, zbog niže temperature lagerovanja od one u košnici, antibiotici se potpuno razlažu tek nakon 12 - 15 meseci, umesto oko dva meseca u košnici prirodnim putem.
"Antibiotici (u pogačama ili naknadno dodati) ne preporučuju se ni u kom slučaju. Pčelari bi trebalo da vode računa i o reziduama jer uglavnom ima ostataka od nekih preparata koji se koriste, a koji mogu negativno da utiču na zdravlje pčela", zaključuje Plavša.
Tagovi
Autor
