Vibracijama do provere stanja u košnici!

Pre nego što pojedete svoj sledeći obrok, zahvalite na njemu skromnim pčelama. One poljoprivrednicima omogućavaju prinose orašastih plodova, voća i povrća, a na njih se naročito oslanjaju velike agrokulture nakon čega one završavaju na našim trpezama.

Već dugo se suočavamo sa problemom misterija određenog poremećaja zbog kojeg opada broj, ne samo pčela, već svih oprašivača u svetu. Iako su naučnici do sada sproveli mnoga istraživanja, ovaj fenomen je još nerazjašnjen i jedino u vezi sa čime se svi slažu je da su neke stvari u opštem kolapsu uzajamno povezane.

Uređaj koji analizira vibracije

Pčelari koliko toliko svojim znanjem i trudom održavaju pčelinji fond, pri čemu se služe najnovijim svetskim tehnološkim dostignućima. Tako je svetlost dana ugledao još jedan uređaj pomoću kojeg bez otvaranja može, navodno izuzetno uspešno, da se ustanovi stanje pčelinjeg društva.

Naučnici Univerziteta Notingem Trent u Velikoj Britaniji su razvili i testirali novi prototip uređaja koji može daljinski da nadgleda aktivnosti u košnicama bez ikakvog ometanja pčela. Uređaj, naime, prima i odmah analizira vibracije i posebne vrste pčelinjeg oglašavanja. On, kako je opisano, uspešno prati sve promene pčelinjih aktivnosti sezonski, 24 sata na dan, praćenjem nekih, za pčele specifičnih signala.

Novi prototip uređaja otkriva stanje u košnicama!

Sprečavanje rojenja

Tim će, kako je najavljeno, predstaviti rezultate svog istraživanja na 170. sednici Akustičkog društva Amerike (ASA), koja se održava od 2. do 6. decembra u Džeksonvilu u državi Florida.

"Želimo da razvijemo efikasan alat da bismo u slučaju potrebe saznali status pčelinjih društava, odnosno da dobijemo informacije o tome da li pčele gladuju, postoji li dovoljno hrane u društvu, ili se možda pčelinje društvo sprema za rojenje", objasnio je na konferenciji za novinare Martin Benksik, naučnik u Školi za nauku i tehnologiju pri Univerzitetu Notingem Trent.

Rojenje se, naime, kako je poznato, događa kada matica i velika grupa pčela radilica napušta košnicu u potrazi za novim domom. Većina pčelara, osim onih koji se bave prodajom rojeva, ne želi da im pčele masovno napuste košnicu iz nekoliko razloga, pa tako na najrazličitije načine sprečavaju samo rojenje ili pokušavaju njime da upravljaju, na primer uklanjajući matičnjake iz kojih bi trebala da se izleže nova matica i obezbeđujući dodatni prostor pčelama da bi ih "uverili" da još nije došlo vreme za deljenje pčelinjeg društva.

Funkcije pčelinjih signala

Potrebno je dobro poznavati pčelinje navike, te mnogo vremena provesti sa svojim pčelama da bi pčelar "istrenirao oko" za ovakve pojave i još uz to ipak mora otvarati košnicu ukoliko posumnja u nešto da bi proverio status društva. Martin Benksik i njegove kolege pomoću malog akcelerometra - senzora u košnici testiraju prikupljanje podataka bez otvaranja košnice sa udaljene lokacije. Naučnici su ugradili dva akcelerometra ultravisokih performansi u košnice: jedan u sredini saća i jedan još 7 cm niže. Oni nakon ugradnje neprekidno beleže sve vibracije u pčelinjoj koloniji.

"Pčele koriste ćelije saća tik do ugrađenog akcelerometra sasvim normalno, za polen, leglo ili med, tako da, kako stvari stoje, ne deluje tako da ih previše ometa u radu", objasnio je Benksik.

Za analizu podataka tim je razvio poseban softver koji ima cilj da otkrije signale zvukova koji pčele najčešće koriste. Naučnici veruju da pčele koriste signale za hranu, ali prethodna saznanja o pčelama još upućuju na to da nam signal može prikazati neke druge njihove radnje. Stvarne funkcije nekih signala su danas doduše još sporne ili ih neki osporavaju, ali za neke se sa velikom sigurnošću može tvrditi čemu služe.

Benksik i njegove kolege koriste dnevne ritmove i učestalost signala, ali osim njih je primetan i jasan pad kada pčelinje društvo ulazi u hladnije mesece. Trenutno se obrađuju podaci francuskih kolega prikupljeni od aprila do leta, a sve to bi trebalo biti predstavljeno na konferenciji ASA-e.

Benksik naglašava da dugoročno korišćenje uređaja može da doprinese praćenju pčelinjih aktivnosti kod profesionalaca - velikih pčelara, ali takođe da pomogne i ponekom amaterskom pčelaru kome je potreban dokaz koji će ga uveriti u to da su njegove pčele dobro i da nema potrebe da ih uznemirava, bar ne često.

Benksikov otac pola veka gaji pčele i interesovanje za njih se godinama prenosilo sa oca na sina. Iako je Benksik proveo veći deo svoje profesionalne karijere u istraživanju magnetne rezonance, sam je počeo da traga za načinom kako da prati život i rad pčela pre otprilike 8 godina. Za njih kaže: "Volim pčele. Toliko su mi zanimljive da sam na kraju počeo i da ih ozbiljnije proučavam."