Užički pčelari nezadovoljni otkupnom cenom meda

Na 25. uzastopnom Jesenjem sajmu pčelara u Užicu 14 proizvođača izložilo je svoje proizvode. Predsednik užičkih pčelara Petar Lukić kaže da su prinosi meda ove godine bolji nego prethodne dve godine, ali kada bi gledali dugogodišnji prosek, ova godina je malo ispod tog proseka.

"Posle dve posne godine, ova godina nas je spasla. Potpuno je identična situacija u svim krajevima Srbije, s tim što su ove godine neki lokaliteti bagrema, uz Savu i oko Tamnave, bili izdašniji nego bagrem u užičkom kraju i u Šumadiji. Prema informacijama koje trenutno imam, što se tiče bagremovog meda, prinos po košnici je od 15 kg do 25 kg, a suncokreta od 10 kg do 20 kg", rekao je Lukić, koji je predsednik udruženja koje broji 186 članova i gde prosečno član ima 58 košnica.

Proizvođači teško podnose pojeftinjenje meda

Kilogram bagremovog meda na sajmu koštao je 700 dinara, livadski od 700 do 900 dinara, a suncekretovog od 600 do 700 dinara. Petar Lukić kaže da proizvođači meda teško podnose kada cena meda ide nadole: "Prethodne dve godine bagrem je izlazio od 4,3 do 4,5 evra, a sada je teško da pčelari prihvate da daju med za 3,8 do 3.9 evra domaćim i srtranim otkupljivačima. Ali, moram da kažem, kada je krenuo otkup meda, cena bagremovog meda bila je 2,7 evra i tada su mnogi pčelari rekli da bi bili spremni da potpišu da narednih 10 godina daju med po toj ceni. Ali kada cena ode gore, sada teško 'pada' kada cena ide na dole".

Pčelar Branimir Jovanović iz Užica ima 150 košnica između sela Stapari i Volujca. Ni on nije zadovoljan otkupnom cenom: "Bagremov med oktupljuju za 3,7 evra, dok suncokretov i livadski med za 2,10 do 2,20 evra. Ova godina je bila prosečna za mene i imamo prinos 2,8 tona", rekao je Branimir, čija se porodica pčelarstvom bavi 30 godina.

Lukić smatra da većina pčelara ne gledaju pčelarstvo kao biznis, već kao porodični posao, pa su kapaciteti toliki koliko porodica može da opslužu. "To je tada isplativo i može da se živi normalno. Ali, ako počne da se gleda kao biznis, onda može da se dese godine kada su fantastični prinosi, ali kada su godine kao prethodne dve, onda su im jako visoki troškovi i računica prihoda i rashoda je veoma diskutabilna", objasnio je predsednik užičkih pčelara.

Debatni klub za obrazovanje pčelara

Inače, užičko društvo pčelara preko 40 godina ima zimsku školu ili, kako ga zovu, "Debatni klub", gde se članovi edukuju.

"Za pčelarstvo je bitno znanje, jer nijedan veterinar, niti poljoprivredna služba ne može da reaguje u trenutku kada se ima problem u pčelinjaku. Pčelar mora da ima dovoljno znanja, iskustva i veštine da se na određeni problem reaguje. O tome svemu mi pričamo na Debatnom klubu", rekao je Lukić.

Supruga zadužena za proizvode od meda

Lukićev pčelinjak ima 120 društava i veći deo proizvodnje je u selu Stapari kraj Užica, a ostali deo je kod kuće u Užicu. U posao je uključena i Petrova supruga Dušica.

"Prvenstveno radim proizvode za maloprodaju. Pravim medne mešavine na bazi meda i pčelinjih proizvoda, a to su melemi, propolis, kapi na prirodnom rastvoru, sapunčiće na bazi meda i slično. Narod se najviše interesuje za meleme. Na primer melem 'čudo' je univerzalni melem za unutrašnju i spoljnu upotrebu, a koristi se kod upala grla, sinusa, gnojne angine, bolova u želucu, svih promena na koži, od čmičaka do čireva, a može da bude koristan i kod ginekoloških problema i za regeneraciju noktiju. Kupuje se i melem za negu lica, koji ima pet vrsta ulja, med, vitamin E i kurkuma. Veliko je interesovanje za melem za hemoriode, kao i za melem sa propolisom i za bore. Trenutno prodajemo na sajmovima i po preporuci. Uskoro očekujemo da dobijemo neki veterinarski broj, da te proizvode zaštitimo i krenemo plasiranje robe u maloprodajnim objektima i prodavnicama zdrave hrane", rekla je Dušica.

Pčele kao uspomena na pokojnu majku

Za pčele se zainteresovala 2003. godine, kada se upoznala sa Petrom, koji je u to vreme počinjao sa ovim poslom. 

"On je to počeo da radi, jer je njegova majka bila bolesna, imala je multipla sklerozu. Dobio je na poklon četiri košnice da počne sa api terapijom, koja bi pomogla u toj bolesti. Međutim, bilo je kasno, jer je bolest uzela maha. U znak sećanja na pokojnu majku, on je nastavio da gaji pčele. Nisam imala strah od pčela i podržala sam ga u tome. U početku smo proizvodili samo med, a povećanjem broja košnica, od pre tri godine proširila sam asortiman. U rad se uključuju naši očevi i majke, sestre i naša deca, koliko mogu, naročito kada je ceđenje meda i kada je selidba košnica. Većinu posla odrađujemo nas dvoje", rekla je Dušica.