Stršljeni, problem za ljude i pčele - kako ih se rešiti

Letnji period je vreme kada su stršljenovi najaktivniji, ali i najbrojniji. Njihove zajednice mogu da naprave veliku štetu u pčelinjku. U borbi sa njima pčelari imaju svoje metode, prave zamke koje postavljaju u neposrednoj blizini košnica. 

Ima li ih ove godine i da li zamke pomažu u borbi sa njima, to smo pitali predsednika Društva pčelara Obrenovac Branislava Vilotića.

"Stršljenovi napadaju pčele, jer se njima hrane. Stršljenovi hvataju pčele u letu i odnose ih u svoje gnezdo. Veliki problem mogu da naprave u pčelinjacima kada se namnože," kaže Vilotić.

Kako napraviti efikasnu klopku za stršljene

Zamku za stršljene napravite lako

Da bi se sa njima izborili pčelari prave zamke i to veoma jednostavno. Potrebno je iseći flašu na dva dela. Donji deo kao levak, ubacuje se u donji širi deo. Poenta je ubaciti sladak sok, nešto slatko ili kvasce koji će prevriti. Sipa se takođe i pivo, kao i malo sirćeta, jer to neće da privlači pčele. Kada stršljenovi uđu kroz levak oni pokvase krila i ne mogu ponovo da se vrate.

I same pčele se na svoj način bore sa njima. "Pčele skupljaju stršljena i prave od njega lopticu, jer nisu u stanju tek tako da ga ubiju," kaže ovaj pčelar. 

Samo jedan stršljen u pčelinjaku ne može da napravi problem. Ali roj od desetak ili više svakako može. "Ako se stršljenovi namnože u tom slučaju nastaje problem. Tokom protekle godine zabeležene su velike štete od stršljenova i od osa. Ove godine napadi su krenuli opet, ali se nadamo manjim štetama do jeseni," ističe Vilotić. 

Stršljeni su jako agresivni insekti - oprezno u njihovoj blizini 

U letnjem periodu stršljenovi su opasnost za pčele ali i za ljude. Ubod stršljena poznat je kao neugodno iskustvo. Jedan ubod je i više nego dovoljan, ali ubod više stršljenova istovremeno (predeo vrata ili glave), može biti čak i sa smrtnim ishodom. Dok je kod uboda ose ili pčele, veći rizik ako je osoba alergična na ubod ovih insekata.

"Jako su agresivni insekti i ukoliko se nađu u blizini ljudi potrebno je da osoba ostane mirna, da ne maše rukama, kako stršljenovi to ne bi shvatili kao poziv za odbranu i da ne napadaju.“ 

Sa stršljenima oprezno!

Stršljeni za razliku od pčela imaju duplo dužu žaoku 

Nije neuobičajeno da se gnezda stršljenova formiraju u naseljenim mestima, i u blizini domaćinstava, ali nije preporučljivo da ih građani uklanjaju sami. "Kada napadne jedan, ukoliko ste u blizi gnezda napadaju i ostali. Za razliku od pčela, mogu da ubodu po nekoliko puta, jer oni ne kidaju svoju žaoku nakon uboda. Takođe njihova žaoka je duplo duža, a te zbog toga sama pčelarska bluza nije dovoljna," kaže naš sagovornik. 

S obzirom na to da je ubod poznat kao negativno iskustvo, ukoliko do njega dođe, trebalo bi izvaditi žaoku, i staviti hladnu oblogu, a u slučaju alergije odmah se javiti lekaru.