Šta je kremasti med i kako se pravi?

Tokom vekova bezbroj puta potvrđivana je hranljiva i lekovita vrednost meda, poznat je od davnina, i smatran je božanskom hranom. Danas ga koristimo tokom cele godine najčešće u borbi za jačanje imuniteta oslanjajući se na činjenicu da obiluje vitaminima, mineralima, aminokiselinama.

Ovdašnji pčelari tokom cele godine ponudiće vam različite vrste meda, propolis, polen, mešavine meda i suvog voća, začina, medovaču, a Čaba Balint iz Bogojeva kod Odžaka poslužiće vas i kremastim medom.

Dobija se mešanjem kristalizovanog meda od uljane repice pri čemu med ne gubi svoja dragocena svojstva. Balint ima oko 50 košnica, a pčelarstvom je počeo da se bavi pre sedam godina. Obzirom da je imao zasađen bagrem na površini od dva hektara odlučio je da iskoristi bagremov cvet i doneo košnice.

Slabo tražen med od uljane repice, ali... 

Osim bagrema okružen je i parcelama sa uljanom repicom, te ima i ovog meda, a baš zbog njegovog svojstva da se brzo kristalizuje odlučio je da priprema kremasti med koji je prvi put video i probao u Mađarskoj.

"Ovdašnjim kupcima se mnogo više sviđa bagremov dok se med od uljane repice, mnogo brže kristalizuje i kao takav nije baš interesantan mušterijama bez obzira što je to znak kvaliteta tako da mu je i slabija potražnja. Osim toga često sam čuo komentar kako ljudi izbegavaju med od uljane repice misleći da ima dosta ostataka od tretmana hemijskim sredstvima ne znajući da ovu biljku ratari ne prskaju kada je u cvetu i nema bojazni od toga", kaže ovaj pčelar.

Med od uljane repice - specifičan, ali lekovit?

Zato je odlučio da od ove vrste meda pravi divan kremasti proizvod sa svim svojim svojstvima, kaže Balint uz objašnjenje da se baš takav med mnogo više koristi na zapadu nego kod nas.

"U Srbiji još uvek nije toliko poznat. Mnogi ljudi shvataju pogrešno, da je kristalni med šećer. Nije šećer, to je čist med."

Kako kažu američki stručnjaci kremasti med je nešto najlepše što se dobija od pčela, dok je u skandinavskim zemljama uobičajno da se koristi fino kristalisani med, a ne onaj u tečnom stanju.

Kombinacija sa liofilizovanim-hladno sušenim dodacima

Kako bi od kristalisanog meda dobio kremasti med pčelar iz Bogojeva je iz Mađarske nabavio električnu mašinu. U nju sipa oko 50 kg meda i meša tri dana. Mašina se svakog sata sama uključuje i meša med 15 minuta. Na ovaj način dobija se svilenkasti med fine, kremaste strukture koji ne može ponovo da se kristalizuje, a po rečima našeg sagovornika može da se koristi kao namaz na hleb, kolače ili palačinke. Ima blag ukus i ne može da kaplje i da se razliva.

"Kremasti med je ukusan i odličan namaz ali je jednako ukusan sa prirodnim liofilizovanim-hladno sušenim dodacima kao što su malina, borovnica, jagoda, crna ribizla. Imali smo i kombinacije sa limunum, narandžom, šljivom, kupinom", kaže naš sagovornik i napominje da liofilizovano voće dobija iz Arilja, a da su tokom zime veoma tražene kombinacije sa limunom, mentom, đumbirom, kao i sa propolisom i polenom.

Traženi pčelinji proizvodi - posebno medne mešavine sa biljem i voćem

Ovaj proizvod dobijen na pomenuti način ne može da se pokvari, a adekvatna temperatura za čuvanje je od pet do 20 stepeni. Na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu med se pakuje isključivo u novu staklenu ambalažu, a godišnja prodaja kreće se oko 250 kilograma.

Teglica od 125 grama košta 250 dinara.

"Pčelarstvo mi je dodatni posao i ovaj obim proizvodnje je za mene sasvim dovoljan", kaže Balint dodajući da kremasti med prodaje od kuće i na okolnim pijacama.