Razmnožavanje rojeva pčela - "produžena ruka" prirode, kako se obavlja?

Mladi pčelar i predsednik Udruženja pčelara opštine Kovačica Jan Durgala trenutno poseduje 80 košnica, čiji broj "naraste" i do 110 u toku sezone. Košnice su od 2019. godine stacionarnog tipa i nalaze se na dve lokacije u Padini - jedna je u dvorištu porodične kuće dok se druga nalazi u jednom šumarku nadomak sela. Na godišnjem nivou, od svojih pčela dobije od 20 do 40 kg meda, u zavisnosti od vremenskih uslova.

U ponudi ima mešani odnosno livadski med iako je do pre nekoliko godina takođe imao i sortni poput bagremovog i suncokretovog, ali ne više. Pošto košnice ne seli na paše, med vrca samo jednom u toku godine.

Razrojavanje preko Jenter aparata

Pored osnovnog pčelinjeg proizvoda, posvetio se i proizvodnji drugih poput matičnog mleča i propolisa. Prodaje ih na kućnom pragu i snabdeva jednu malu trgovinsku radnju na lokalu. Kao iskusan pčelar, Durgala se bavi i razmnožavanjem pčelinjih rojeva, odnosno "razrojavanjem" i proizvodnjom samih matica.

"Postoje dva načina za razrojavanje - prirodni i veštački. Veštačko razrojavanje se može raditi preko presađivanja larvi ili preko Jenter aparata. Meni lično je pogodniji drugi način", navodi Durgala i dodaje da pre samog razrojavanja pripremi startere i ograniči željenu maticu u pomenuti aparat kako bi zasejala larve.

"Matica ostaje tu 24 h zatvorena i zaseje 115 jajašaca koje posle dalje koristim."

Period mirovanja 28 dana

Nakon tri dana kada se larva izlegne, prenese se u startere koji su pripremljeni dan ranije pre njihovog naseljavanja. Starter se unapred pripremi sa mladom pčelom starosti od pet do 18 dana. U takav starter se presađuju tek izlege larve. Starteri od po tri ili pet ramova predstavljaju nukleuse - buduće nove rojeve pčela.

Sa strogo zatvorenim leglom u nukleuse se obavezno stavlja polenska pogača nakon kog počinje period inkubacije od 28 dana. Šesnaestog dana se proverava da li se matica izlegla da bi se znalo u kom smeru napreduje razrojavanje, da li potreban dodatan angažman u vidu dodavanja novih matičnjaka u postojeće nukleuse ili slično. Nakon intervencije, period mirovanja se nastavlja do kraja 28. dana. Nakon toga, novi roj je rođen, a svaki pčelar na svoj način dalje postupa sa novostvorenim pčelinjim društvom.

Od jedne tri košnice

Ukoliko je u pitanju prirodno rojenje, košnica se deli na tri dela. Matica se ostavlja na starom mestu, na tom ramu na kome je nađena, a ostalih devet ramova se deli - po tri rama u svaku novu košnicu. To se radi sa jakim društvima koja imaju puno pčela, 10LR rama i čiji je prirodni nagon za razrojavanjem snažan.

Stara košnica sa maticom kupi svu izletnicu i više se ne roji jer nema strukturu pčela koje bi poletele zajedno sa njom. Tu se stavlja polenska pogača kao i u novonastale tri košnice kako bi se obezbedila ishrana novim rojevima.

"U svakoj od tih novih košnica ostavljam samo po jedan matičnjak, jer se može desiti da ukoliko bude više matičnjaka po košnici, mlade matice mogu pokupiti dobar deo radilica sa sobom nakon izletanja. To oslabljuje moja društva i zato praktikujem navedeno", objašnjava Durgala.

Prirodno razrojavanje nezamenljivo

Iako je veštačko razmnožavanje rojeva pogodinije za većinu pčelara zbog stepena kontrole koji poseduju pilikom produžavanja naproduktivnije krvi, prirodno razmnožavanje pčelinjaka je ipak nešto nezamenljivo. Mnogi pčelari ne preferiraju prirodan način razrojavanja iz prostog razloga jer takvi rojevi ne proizvode med za vrcanje u tekućoj godini.

Šta da radite ako u svom dvorištu primetite roj pčela?

"Svaki proces u prirodi ima svoje zašto i rezultat je evolucije koja se dešavala milionima godina ka živom svetu kakav poznajemo danas. Određena znanja i sposobnosti su pčelama duboko u genima, a malo slučajnosti u prirodi može da načini čuda i taj proces je izuzetno zanimljivo proučavati", navodi padinski pčelar i dodaje da zato ne voli da se igra "boga prilikom veštačkog razmnožavanja rojeva".

"U duši sam prirodnjak i zato kombinujem oba načina kako bih ispunio obaveze prema svojoj porodici i prema pčelama čiji rad neizmerno poštujem", zaključuje Durgala.