Odbegli roj pčela formirao zajednicu u prozoru

Skidao je rojeve i formirana pčelinja društva sa drveća na visini od 15 metara, izvlačio pčele i med iz dimnjaka, iz drveta i panjeva, ali do sada nikada nije imao ovakav slučaj: jedno pčelinje društvo udomilo se u prozoru kuće u kojoj trenutno niko ne stanuje. Ovo je priča Marka Stanića, poznatog pčelara iz Nove Gradiške u Hrvatskoj, koji ima stotinjak pčelinjih zajednica u Donjim Bogićevcima.

Pčele ispod stiropora

Dok bez ikakve zaštitne opreme skida jedno po jedno prirodno saće koje su pčele izgradile, Milenko Ljubojević poljoprivrednik u penziji, koji održava dvorište porodične kuće brata Jove koji živi u Srbiji, priča kako je prvi uočio neobičnu pojavu:

"Na dva prozora do dvorišta sa spoljne strane stavili smo stiropor, da preko zime bude toplije u kući. Između stiropora i prozora bilo je dvadesetak centimetara šupljine i u nju su se prošle godine naselili stršljenovi. Ove godine video sam da kroz rupu na stiroporu izleću pčele i da se vraćaju. Pomislio sam da su divlje, ali ipak sam pozvao svog prijatelja iskusnog pčelara Marka Stanića da vidi o čemu se radi. Kada je skinuo stiropor imali smo šta da vidimo - puno pčela s izgrađenim saćem".

I sam Marko iznenadio se veličinom i jačinom društava koje je izgradilo sedam velikih komada saća u kojem je bilo meda, legla i peludi. "Odlučio sam da skinem pčele i da ih stavim u košnicu, jer ovako bi teško preživele zimu. Saće sa pčelama stavio sam u jedan nastavak košnice, na njega sam dodao drugi nastavak sa satnim osnovama, a u hranilicu dodao meda, pa se nadam da će se pčele s vremenom preseliti u taj deo“, kaže Marko nadajući se da će pčelinja zajednica u novom domu normalno funkcionisati.

Kao dečak preživeo mnogobrojne ubode pčala

Inače, ovaj penzionisani policajac pčelarstvom se bavi više od 35 godina. Nasledio je to od svoga dede Marka, koji je bio strastveni pčelar u Hercegovini i od oca Pere, a pčelarstvom se bavi i njegov brat Pero, nećak Kruno, stric Vlado, bavili su se i pokojni stričevi Mato i Luka.

Zavoleo je pčelarstvo kao dečak ali, kaže, na neobičan način: "Kada sam imao osam ili devet godina, pčele su me toliko izbole, da sam završio na hitnoj. Lekar je tada rekao da mu nije jasno kako sam preživeo tolike ubode. Onda sam sam sebi rekao - kada sam to preživeo, baviću se pčelarstvom. I još jedan slučaj kada sam bio dečak. Tati Peri pomogao sam da skine roj pčela sa grane. Nisam imao kapu i posred glave pao mi je ceo roj, ali me ni jedna pčela nije ubola“, priseća se Marko. Mogao bi, kaže, još puno pričati o svojim zgodama i nezgodama sa vrednim insektima koje proizvode slatki, hranjivi i lekoviti med.

Ova godina biće zapamćena po prinosima meda

Na pitanje kakva mu je ova pčelarska godina kaže: "Pčelarim s oko sto košnica na stacionaru, dakle ne selim na druge paše, a ova će godina biti zapamćena, barem za mene. Trebao bih ju upisati zlatnim slovima. Pčele se nisu puno rojile, paše su bile izdašne i jako je dobro medilo. Ne verujem da će su uskoro ponoviti slična godina. Vreme je proletos bilo idealno za cvetanje većine paša: od vrbe, voća, uljane repice, do bagrema i amorfe, pa i kestena i lipe kojih takođe nešto ima na našem području.

Presrećan sam kada se setim zaklopljenih okvira punih meda i bogatog vrcanja. Možda će još biti nešto meda, trenutno obilno cveta bela detelina, prve cvetove otvara i zlatošipka, a posednje dve godine u ovom delu Posavine odlično je medila i šuma. Uskoro ćemo videti kako će biti. U svakom slučaju, već sada pomalo moramo razmišljati i o pripremanju pčelinjih društava za prezimljavanje i lečenje protiv varoe“, podseća Marko.