Od ordena kralja Aleksandra Karađorđevića do medomata

Ideja o pčelarenju kod Jasne Tomić iz Velikog Krivelja kod Bora rodila se pre pet godina. O pčelama nije znala ništa, ali želja je bila jača od neznanja. Krenula je da se raspituje i ubrzo su se na njenom imanju našle četiri košnice. Usledila je pomoć prijatelja i saveti starih pčelara.

"Kao dugogodišnji radnik u turizmu, prvo sam razmišljala kako da uvećam kućni budžet. A onda sam rešila da spojim lepo i korisno, pa šta bude. Neki unutrašnji glas mi je govorio da je to ono pravo. Na početku je bilo teško, mnogo toga nisam znala iako sam puno čitala, ali teorija je jedno, a u praksi je to sasvim nešto drugo", kaže Tomićeva.

Porodična tradicija

Vrlo brzo se pokazalo da je njen unutrašnji glas bio u pravu i da to nije bilo sasvim slučajno. Jasnin otac iz Bogovine u Veliki Krivelj je došao kao nastavnik srpskog jezika. Tu je oženio Jasninu majku i svio porodično gnezdo. Osim male bašte pored kuće, imanje nisu imali, živelo se od plate nastavnika. Kada je Jasna rešila da se bavi ovim poslom, ispričao joj je da je pčelarenje bila tradicija u njegovoj porodici.

"Bila sam iznenađena, nikada nije to pominjao, a onda sam ja shvatila odakle ta želja u meni. Proradili su geni. Moj čukundeda dobitnik je ordena Svetog Save petog reda koji je dobio od kralja Aleksandra Karađorđevića. Moj otac bio je peta generacija pčelara iz Bogovine, ali je zbog alergije na ujed pčela prestao time da se bavi. Pričao mi je da je moj deda imao 98 košnica, koje su bile mnogo veće nego ove danas", prepričava naša sagovornica i dodaje da je bilo toliko meda da se dešavalo da na jesen nisu uspevali da povade sav med.

"Pretežno je to bio livadski med sa Rtnja. Med je otkupljivalo pčelarsko društvo iz Boljevca, a moj deda i pradeda su pre Drugog svetskog rata imali prodavnicu meda u Vrnjačkoj banji."

Skup hobi

Za pet godina koliko se bavi ovom granom agrara Tomićeva kaže da je naučila mnogo o plemenitim insektima, o medu i svemu onome što ide uz to. Trenutno ima pedesetak košnica, ali planira da taj broj poveća. Iako nema svoje imanje to je ne sprečava da svojim pčelama obezbedi pašu tokom cele godine. U zakup uzima livade, seje heljdu, koristi blagodeti prirode u okruženju.

"Pčelarstvo je jedan lep i pametan posao koji pre svega oplemenjuje i pruža mogućnost za obrazovanje, a u krajnjem slučaju i zaradu. Skup je hobi ako se tako krene. Zahteva puno ulaganja, dosta rada i prisustvo na pčelinjaku. Mora se ozbiljno shvatiti posao, reč je o živim bićima, reč je o tome da ta društva moraju da budu zdrava, da se u pravo vreme završe određene aktivnosti na pčelinjaku", kaže ova borska pčelarka i dodaje da pored letnje sezone koja traje od prvih znakova sunca, pa sve do kraja septembra, zimska sezona je takođe aktuelna i tada se reparira oprema, pripremaju novi ramovi, radi se užičavanje, utapanje satnih osnova, kako bi se spremno dočekala naredna sezona.

Kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo, koristi subvencije lokalne samouprave kako bi svake godine unapredila proizvodnju meda. A uz unapređenje proizvodnje rađaju se i nove ideje. U okviru domaćinstva napravljena je punionica meda odakle se na tržište plasira livadski i bagremov med, med sa orasima, sušenim voćem, saćem, semenkama i kurkumom - zlatni med. Zaštitni znak su tri pčelice po kojima je prepoznatljiva na tržištu.

Medomat u vreme korone

Projektom "Prodaja suvenira u doba korone" kada kupac i prodavac nisu u direktnom kontaktu, a koji je  finansirao nemački GIZ, naša sagvornica je dobila sredstva i kupila dva medomata. Jedan se nalazi na borskom jezeru dok je drugi smešten u jednom borskom hotelu.

Trenutno se med "Tri pčelice" može kupiti na prodajnim mestima Turističke organizacije u Kladovu i Donjem Milanovcu i prodavnici zdrave hrane u Boru. Zahvaljujući kvalitetu meda, ali i Jasninoj velikoj ljubavi prema ovom poslu, sve veći broj trgovina, turističkih organizacija, ali i pojedinaca, pokazuje želju da se na njihovim policama nađu baš teglice sa etiketom pčelarke iz Velikog Krivelja.