Ko su početnici koji su uneli inovativna rešenja u pčelarstvo?

Pre nego su se upustili u ovaj posao, Slobodan Bekrić i Marko Ćulibrk, malo su znali o pčelarstvu, ali bili su voljni da se oprobaju u novom poslu, u kojem i danas puno uče jer pčelari vole da kažu, svaka godina je priča za sebe i svake godine si bogatiji za još jedno iskustvo. U junu 2017. godine kupili su 10 košnica, danas pčelare sa 37, ali je to tek početak. 

"Iznajmili smo vikednicu u selu Jazak, pozicija pčelinjaka je takva da za sad ne moramo da selimo pčele jer ovde u okruženju imaju sve što im treba. Okruženi smo voćnjacima, imamo i tu prvu voćnu pašu, potom sledi bagrem, lipa i na kraju livada. Imamo tri odlične paše, voćnu ne skidamo, kupcima nije interesantan taj med ali je paša odlična za razvoj legla", započinje svoju priču Slobodan.

Ručno oprašuju voćke jer nemaju dovoljno pčela i drugih oprašivača

Prošle godine su svih 37 košnica nosili na oprašivanje u zasade jabuka i višanja kojih je i najviše u njihovom okruzenju ali tu su i zasadi šljive, kasjije i sve više lešnika pa za voćnu pašu ne brinu. Pčelare sa LR košnicama ali će se oprobati i sa košnicama tipa Farar, jer je sa njima mnogo lakše raditi. 

"Morali smo dva puta da dodajemo pogaču"

S obzirom da su početnici, naglašava da je jako bitno stalno učiti, iako voćarski inženjer po struci, Slobodan se poslednjih godina istinski posvetio pčelarstvu, kao i njegov kolega Marko. Iz iskustva kaže da nema loše godine samo lošeg pčelara.

"Ova zima bila je nesvakidašnja, nije bilo snega, a temperature su bile visoke i matica je počela ranije da leže jaja, došlo je do ubraznog razvoja legla i velikog broja pčela, stvorio se takav uslov da smo mi morali dva puta da dodajemo pogaču zato što je mart prevrtljiv i sigurno im je nedovoljno hrane u ovom periodu i to je zadnji posao koji smo uradili pre neki dan na pčelinjaku."

Za uspešno prezimljavanje, pčelama obezbedite dohranu sirupom i mir

Praksa je kaže da se doda jedna pogača u zimskom periodu ali je ovo bila njihova zajednička odluka, da ne bi došlo do razrojavanje pčela pre vremena zbog nemaštine hrane. Prošle godine priča Slobodan imali su probleme u bagremovoj paši, jer vremenske prilike nisu bile povoljne, bagrem je cvetao ali nije medio i u tom periodu imali su veliki broj razrojavanja, ali su to iskoristili tako što su prodali razrojena društva, iako nisu imali bagremovog meda, imali su zaradu. Kasnije na lipi i livadskoj paši, izvrcali su oko tone meda, što je odličan prinos. 

Crno-žuta kombinacija najviše privlači kupce

Pčelinjak je ušuškan u šumi, a put do njega vodi krivudavim sokakom i upravo taj put naveo ih je da svoj proizvod nazovu Medino Sokače.  Od početka med pakuju u staklene tegle, a nakog dugog uklapanja boje poklopaca sa bojom meda ispostavilo se da crno-žuta kombinacije najviše privlači kupce.

Slodoban smatra da je šteta sakupljati samo med, pčele su nepresušni izvor mogućnosti i navodi podatak da proizvodnjom samo jedne litre propolisa možete biti na dobitku deset hiljada dinara, a za taj posao vam treba dvadeset dana. Propolis pakuju u staklenu ambalažu sa pumpicom i njegova upotreba na taj način mnogo je olakšana. Naglašava da se propolis može sakupljati tokom cele godine i šteta je ne iskoristiti ga. Kaže da pčelar sa sto košnica godišnje može da skupi i preko tri kilograma propolisa, šteta bi bilo da se to baci.

Sa prodajom meda nisu imali problema, naprotiv uvek se traži teglica više, a njihova dosadašnja iskustva govore da na malo mogu da prodaju tonu meda bez problema. Vrcani med čuvaju u prohromskim sudovima jer plastiku zaobilaze u širokom luku, a trude se da na svom pčelinjaku rade sa prirodnim materijalima i zbog toga su od ove godine promenili taktiku održavanja košnica.

Parafisane košnice

Košnice ne farabaju, jer to zahteva mnogo vremena i novca, a da bi uštedeli odlučili su da ih potapaju u prehrambeni parafin, koji izvuče svu vodu iz drveta, a nastavak izgleda kao da je voskiran, zadržava svoju boju drveta i tako pripremljen, može da izdrži tri do četiri godine - što je najbitnije, pčelama ne škodi. Najteže u tom procesu je otopiti parafin. 

Neplanirane seče šuma po Fruškoj Gori

Sa varoom uspešno se bore takođe na prirodan način, koriste isključivo oksalnu kiselinu i to metodom zadimljavanja, ne nakapavanja. Kupili su sublimator i imaju nešto više tretmana ali ovom dvojcu je najbitnije da ne truju sebe, svoju decu i kupce.

"Proizvodim nešto što je zdravo, pakujem ga u zdravu neškodljivu ambalažu, tretmani protiv najvećeg neprijatelja su sa prirodnim elementom, koji je dozvoljen u pčelarstvu, to je naša priča - zašto bi narušavali prirodni posao i proizvod koji nam daju naše pčele, možemo samo da im pomognemo", kaže Slobodan i ukazuje na jedan veliki problem koji se javlja poslednih godina na Fruškoj Gori.

Fruškogorski lipov med - više od 60% polena lipe

"Fruška Gora je najveće prirodno stanište lipe u Evropi, a u poslednje vreme zapaža se mnogo neplaniranih seča šume. Ona se pošumljava, ali uglavnom bukvom i hrastom, niko ne sadi lipu koja je neophoda, jer se cela Srbija sjati na Frušku Goru u vreme cvetanja lipe i poslednjih godina se žale da je malo meda, a u stvari je mnogo pčelara na jednom lokalitetu, jednostavno nisu ravnomerno raspoređeni."

Uspešni dvojac  planira da svoj pčelinjak prošire na sto košnica ali ne žure, bitno je da su našli sebe u ovom poslu a u bližoj budućnosti posvetiće se nečemu što je tek u začetku u našoj zemlji a ima lepu perspektivu. U pitanju su apikomore, ali o tome ćemo pisati drugi put.