Katastrofalna godina za EU pčelare - čeka se izmena Direktive o medu

U 2021. godini pčelari su pretrpeli gubitak od 10 do 15 odsto u odnosu na 2020. Ekstremne klimatske promene su snažno uticale na proizvodnju, a došlo je do izostanka ili smanjenja obima pčelinje paše, upozoravaju u krovnom udruženju evropskih poljoprivrednika Copa-Cogeca. 

Uvoz meda raste, što nije vidljivo potrošačima u Evropskoj uniji jer njegovo poreklo nije dovoljno definisano i prikazano. Navode da je od izuzetne važnosti da se ojača regulativa i osigura bolja konkurentnost na tržištu kako bi potrošači dobili sve informacije o tom proizvodu. 

Copa i Cogeca podržavaju najavu Komisije o reviziji Direktive o medu i postavljaju pitanja u pogledu transparentnosti tržišta.

Situacija s kojom se suočavaju evropski pčelari na terenu nije ohrabrujuća, ističu. Većina zemalja iskusila je ekstremne vremenske prilike ove godine. Hladno i vlažno proleće registrovano je gotovo u celoj Evropi, suša u južnom delu i Finskoj, poplave na severozapadu (Belgija i Nemačka), a požari koji su uništili grčke šume doveli su do brojnih problema u ovoj proizvodnji. Periodi smanjenog leta i periodi izostanka ili smanjene pčelinje ishrane primorali su pčelare da dodaju prihranu u košnice. U nekim državama pojavile su se bolesti ovih insekata.

Ključna je borba protiv falsifikovanja meda

Novoimenovani predsednik Radne grupe za med u Copa-Cogeci, Stanislav Jas, izjavio je da dugo čekaju odluku o izmeni jer jača evropska regulativa može učiniti razliku na tržištu meda i ovom sektoru doneti sigurnost.

"Smatramo da je ključna borba protiv falsifikovanja meda. Procenićemo kohabitacije divljih oprašivača i pčela kako bi promovisali biodiverzitet i pravilno oprašivanje useva i divljeg cveća."

Evropska unija je drugi najveći proizvođač i najveći uvoznik meda u svetu. Vodeće zemlje su Rumunija, Španija, Nemačka, Mađarska, Italija, Poljska, Francuska i Grčka. U EU ima 650.000 pčelara koji upravljaju sa oko 18 miliona košnica. Pčelarstvo je duboko ukorenjeno u ruralnim područjima i doprinosi njihovom razvoju, a sve više se razvija u urbanim delovima.

Pčelarstvo i usluga oprašivanja koje pruža zajedno sa divljim oprašivačima su neophodni za evropsku poljoprivredu i hortikulturu, kao i biodiverzitet.