Kako se prave satne osnove i zašto je važan čist vosak?

Preduzetnik iz Vlasotinca Miroslav Stojanović, koji je krenuo u ozbiljnu proizvodnju satnih osnova, pčelarstvom je počeo da se bavi 2003. godine. Kaže da je po značaju vosak, iako nepravedno zapostavljen i nezastupljen, drugi po redu pčelinji proizvod zbog mnogobrojnih lekovitih svojstava i da veliku primenu može imati kako u narodnoj medicini tako i u farmaceutskoj industriji.

"Najveći deo proizvedenog voska se vraća pčelama u vidu satnih osnova. Na količinu izlučenog utiče snaga pčelinjeg društva, unos nektara i polena, temperatura, prisustvo matice, rasa pčela i tako dalje", priča tridesetpetogodišnji pčelar napominjući da je lučenje najintezivnije u proleće i leto, dok u jesen opada, a zimi prestaje.

Toplo i hladno valjane satne osnove

Postoji toplo valjani i hladno valjani postupak izrade osnova. Osnovna razlika jeste u tome da se kod hladnog valjanja na već formiranu traku od voska utiskuju ćelije saća, a kod toplog valjanja vruć se sipa direktno na valjke i, pod pritiskom, izlivaju trake sa utisnutim ćelijama saća.

Za proizvodnju satnih osnova mora postojati iskustvo u bavljenju pčelarstvom i rukovanju voskom i osnovama, smatra ovaj pčelar.

"Prvo pravilo je da osnove budu izrađene od najkvalitetnijeg materijala bez ikakvih dodatnih drugih primesa, bilo veštačkog ili prirodnog porekla", pojašnjava sagovornik ističući da satna osnova može biti izrađena samo od pčelinjeg voska.

Drugi zahtev koji se mora ispuniti je, pre izlivanja je sterilizacija koja je i po zakonu obavezna, a radi se zagrevanjem voska na temperaturi od 125 do 130 stepeni Celzijusa u trajanju od 40 minuta, koji se zatim hladi dok ne dostigne radnu temperaturu od 80 stepeni.

"Ujedno se tom prilikom i nečistoće iz voska talože na dnu duplikatora, i ovim se obavlja njegovo primarno prečišćavanje."

Potrebno je i da ćelije na satnoj osnovi budu pravilnog šestougaonog oblika, kaže Stojanović, preporučujući novim i mladim pčelarima da pronađu iskusnog mentora i aktivno s njim učestvuju u radu na pčelinjaku jer se tako stvara zdrava konkurencija koja doprinosi kvalitetu osnova i, uopšteno, pčelarstvu Srbije.

Po mišljenju vlasotinačkog pčelara, najveća šteta koja može da se nanese pčelarstvu kroz satne osnove je dodavanje raznih primesa, kako prirodnog porekla tako i nekih veštačkih materijala, u vidu masnoća i parafina što je pogubno po pčele i po kvalitet pčelinjih proizvoda.

"Čist pčelinji vosak je svetlo žute, žute ili žutomrke boje na šta veoma utiče propolis i cvetni prah prijatnog mirisa."

Pitanje pčelarstva je pitanje kvaliteta života

Smatrajući da je pčelarstvo sada na prekretnici, Stojanović apeluje da bi trebalo menjati svest o klimi i edukovati pčelare ali i voćare da se smanji upotreba insekticida koji se u Srbiji koristi bez ikakvog reda i pravila te se na ovaj način nanosi velika šteta pčelarima, a sem njih štetu trpe i sami voćari.

SPOS i Uprava za zaštitu bilja: Zaustavimo trovanje pčela

"Pčele oprašuju njihove voćnjake i tako daju ozbiljan doprinos u proizvodnji voća. Pojedine voćarske kulture oprašuje i preko 70 odsto pčela, a šljivu i malinu čak 80 odsto. Mi smo na istom zadatku, zato povećajmo prinose i sačuvajmo pčele", priča sagovornik ističući da druženje sa pčelama smanjuje stres i utiče na sveopšte zdravstveno stanje.

S druge strane, ovaj preduzetnik priča da gubitaka u pčelarstvu svakako ima, kao i da postoje različiti faktori koji utiču da štete bude u većoj ili manjoj meri.

"Na nama je da svojim radom na pčelinjaku i svojim zalaganjem primenimo sve apitehničke mere na vreme i da svakom društvu posvetimo jednaku pažnju kako bismo gubitke, ako ih ima, sveli na minimum", zaključuje sagovornik čiji je višegodišnji prosek u pčelinjaku oko 10 odsto stradalih zajednica tokom zime.

Takođe je i veliki uticaj klimatskih promena na pčelarstvo pa je sve teže doći do velikih prinosa meda.

"Godišnja proizvodnja meda na našem gazdinstvu varira od godine do godine. U mom slučaju, godišnji prinos je oko 500 kg meda", kaže pčelar koji poseduje pedesetak pčelinjih zajednica u košnicama DB tipa, kao i kontejner za transport pčela. 

"Ali, možemo da utičemo na kvalitet proizvoda. U tom pogledu smo postavili neke kriterijume kojih se pridržavamo. Naša zemlja je bogom dana za pčelarstvo, a naš med visoko kotiran i cenjen u svetu. Trebalo bi to da iskoristimo", zaključuje Stojanović koji je upravo dobitnik je više priznanja za kvalitet meda na domaćim i inostranim manifestacijama.